"Jebeno mrzim ljude". Zaključna rečenica uvodnog monologa Amande Sendford (Džulija Roberts) je savršeno precizno zakucani ekser u mrtvačkom sanduku prepunog razočaranja i ogorčenosti na ljudski rod. Ti mali sebični i emotivno manipulativni smrtnici šetaju ovom zemljom sa uverenjem da je njihovo postojanje bogom danom, kao da će ih se neko sećati kada legnu u crnu kutiju koju su izgradili svojim pohlepnim životima. Amandi je...
Istorija kao takva nije uvek pouzdan narator kome treba slepo verovati jer oni koji bi iz prve ruke rekli šta se zaista dogodilo, prokleti su na večno ćutanje. Interperetacija priče iz prošlosti ili u još pogubnijoj varijatni, tragična, ali našminkana prikaza narativnog leša sa kojeg treba skrenuti pogled, briše tragove očajnika koji su poslednjim trzajima snage želeli barem naprslim noktom da ostave ožiljak svoje...
Niko nije presrećan zbog svoje tinejdžerske faze. Problemi sa kožom, kilažom, nesigurnosti, simpatija koja te ignoriše, roditelji smarači, profesori daveži, opsesivne misli, fanatičnost i...
Politička korektnost, pitanje rasizma, feminističke ideologije - prava žena, homoseksualnosti, nacionalne ili religijske netrepeljivosti deluje kao neka davna prošlost, skoro pa kao kameno doba....
