Što bi rekli u našem narodu – preterala dara meru. Negde između tri posla, nepostojećeg društvenog života, vikenda za koji sam samo čuo od drugih ljudi i povremeno ga primetim na kalendaru i hiperprodukcije sadržaja serija i filmova, povremeno se osećam kao hobotnica koja bi sve da uradi, ali pipci se grče od umora. Mada, ima i do one još jedne narodne, mnogo volim naše mudrosti, da sa godinama kriterijumi rastu, sve ostala pada, a naročito strpljenje. Kominacija deficita vremena, 176 serija koje su izašle u poslednja tri meseca i brloga filmova koji su stvarno za bacanje u kantu za smeće, dovela me je do onog bolnog momenta – U shall not pass ovu sezonu.

You Shall Not Pass Lord Of The Rings GIF - Find & Share on GIPHY

Naravno kao i svaka opsesivno-kompulsivna osoba sa vrlo naoštrenim osećajem krivice ako nešto ne uradim, pogotovu ako je novo i aktuelno, danima sam ljut na sebe što nisam našao vreme, koje nemam, da pišem o seriji ili filmu.

Onda se dogodila poplava dobrih serija ove godine kao što su Love, Death & Robots, When They See Us, The Act, druga sezona Dark, drugi deo The OA, Chernobyl, Russian Doll, Years and Years i stvorila se lista za odstrel.

Lista za odstrel su serije koje nisu dovoljno loše da bi bile inspirativne za verbalno šamaranje, a boga mi ni dovoljno dobre da bi im se posvetio. Više su nekako tu, egzistiraju, može, ne mora, svejedno, preživećemo i bez njih. Prelistavajući pre neki dan šta sam sve započeo na striming servisima i ostavio u fazi četvrte ili pete epizode bez želje da im se ikad vratim je pokazatelj da je vreme da ih ukolnim sa liste i nastavim dalje.

Napomena: Sledeće serije nisu nužno loše, naprosto su previše njah da bi im posvetio u navali mnogo boljih. 

Catch 22 

Ironija, užasno sam se radovao mini-seriji i adaptaciji romana Džozefa Helera. Čak je Džordž Kluni reditelj. Sve je zvučalo primamljivo. Daleko čak i od toga da mi je loša, više mi je bila nedovoljno zanimljiva da bih zario zube u nju.

Vrlo interesantna studija slučaja i psihološka analiza mladih muškaraca koji su svesni da im smrt kuca pred vratima u životnoj fazi kad bi trebalo da budu slobodni i životare, upakovana u apsurdni humor i još apsurdnije situacije, bila mi je tako daleka i emotivno me “niht” nije investirala. Histeričan tip naracije i povremeno usiljeni humor su me još više udaljavali da je gledam.

Iako sam pogledao 4 od 6 epizoda nikad mi nije palo više na pamet da vidim finale ludila Džona Josaraina.

Gentleman Jack

Serija zasnovana na istinitom liku i događajima o En Lister i Zapadnog Jorkšira je, kao u slučaju Catch 22, od prvobitnog uzbuđenja se pretvorilo u zevanje i gledanje u luster.

Previše zanimljiv život žene u cipelama muškarca na početku 19. veka i njena životna mantra su na kraju ispali sve samo ne zanimljivo u televizijskoj adaptaciji. Karikaturalno prikazan lik Listerove sa povremenim opaska i gledanjem glumice Surejn Džonas u kameru deluje kao neka loša predstava iz čije sale sam samo želeo da istrčim.

The Spanish Princess

Posle 10-og minuta sam znao da ćemo se rastati. Vrlo problematična i rediteljski skandalozno izmanervisana scena sa budućom španskom princezom i njenom majkom ratnicom koju napadaju je bila znak da se povučem na vreme.

Još jedna od onih serija koja je stvarno tu i realno koga boli uvo što je napravljena. Ne nudi ništa novo, stara, olindrala pseudo-istorijska fora koja je bolno dosadna i loše snimljena.

Black Spot

Malo mrzim sebe ovih dana zbog Black Spot jer je prva epizoda prve sezone zaista bila odlična i kako mi se čini serija vodi ka veoma intrigantnim i misterioznim narativnim momentima.

Naime, francusko-belgijska serija se događa u seocetu Vilfranš u kojem nema internet signala, niti signala za mobilne komunikacije – zato ga i zovu crna tačka. Naizgled mirno mesto ima najveći stepen ubistava i nerešenih slučaja u okrugu. Vlasti šalju beskrajno duhovitog i simpatičnog inspektora da izvidi šta to šefica stanice Vejs radi. Priča počinje vrlo bizarnim samoubistvom ili ubistvom žene koju pronalaze obešenu u šumi, neobični znaci na drvetu i mnogo sumnjičavih lica u gradu.

Odlično blendanje humora koji je genijalan na momente i misterije u kasnijim fazama prve sezone tako padaju u vodu zbog karakternog mrtvila glavne junakinje i još nekoliko sporednih likova. Za današnje serije više nije samo dovoljno da je priča dobra, već i junaci moraju da ponude ono zbog čega želimo da se držimo prikovanim za ekran. Pogledajte samo prokletog Lucifera – serija je sve ove godina opstala zbog glavnog lika, a ne zato što je priča dobra. Nema ništa gore kad nešto postane dosadnjikavo i empatijski prazno, a treba da te vuče dalje.

Bez obzira nekad ću poželeti da joj se vratim i nikad ne reci nikad jer izgleda, sudeći po trejleru, a do te faze serije nisam došao, upliću se i neke natprirodne sile – što je sve u suštini što volim, ali za sada cvrc – i ćao sa liste.

It’s Bruno

Ovde nemam opradanje. Serija ima samo 8 epizoda u trajanju od desetak minuta. Moram da priznam da je ludo zabavna i duhovita, ali potpuno apsurdna. Priča o kučetu i liku koji se prema psu ophodi kao svetskom problemu broj jedan u repertoaru poseduje epizodu Shit and Run u kojoj jure drugog vlasnika psa, hipstera, koji ne kupi govanca svog psa.

Dakle, jasno vam je kuda ovaj brod vodi. Psihodelična priroda serije nije moj fazon, ali siguran sam da će se nekima jako dopasti.

Kao što rekoh ne znači da je serija loša, samo deduskara hoće bolje.

Tales of the City

Koliko se San Francisko promenio za 40-ak godina. Priča o LGBT zajednici, precakanoj baki u čiju su velelpnu zgradu svi dobrodošli, ženi koji piči kriza srednjih godina i gomila dramske peripetije koja je isuviše hipsterska i isuviše milenijalski obojena da bi se na bilo koji način ozbiljno ili neozbiljno razonode radi shvatila.

Posle treće epizode dobila je kafu sikterušu.

Black Summer

Ne znam zapravo otkud mi ideja da će priča o zombijima i kraju sveta biti dobra. Evo, to je kao da sam pomislio da bi bilo kul da gledam Vampirske dnevnike. Ne znam šta mi bi.

Voleo bih da mi javite da li se vama neka svidela od serija koje su otpale sa moje liste i zašto? I ne shvatajte sve previše k srcu, umetnost, pa i ova komercijalna je isključivo subjektivna percepcija, nema objektivnosti u voljenju ili ne voljenju serija ili filmova.

2 KOMENTARI

    • Možda je jednom pogledam do kraja, od svih sa liste ona mi se najviše dopala, ali opet nedovoljno da ostanem do kraja.

Comments are closed.