U porodičnom albumu porodice Piterson zalepljene su samo dve fotografije. Na jednoj Majkl i Katlin zajedno sa svojom biološkom i usvojenom decom, okruženi hranom pićem i najvećim mogućim oslikanim osmehom proslavljaju Božić. Na drugoj, Katlin leži beživotno na dnu stepeništa porodičnog doma u Daramu, okružena grimiznim tragovima užasne tragedije. Između dva sećanja i dve slike jedne porodice nešto nedostaje. Nešto što nikad nije želelo da pređe prag kuće Pitersenovih i slobodno prošeta ulicama Severne Karoline. Nešto čemu nije bilo mesto van zidina u kojoj se posle smeha, prolomio urlik Majkla Pitersona.
Smrt Katiln Piterson 2004. godine posle skoro dve decenije i dalje je nepresušni izvor mutne vode iz bunara kojem se ne vidi dno. Krivac je jedan, a razloga za i protiv bilo je i previše za podneti. Tabloidi su imali svoju verziju, advokatski tim njenog supruga drugu, gradske vlasti Darama nameračeni na Majkla koji je pisao loše u njima u lokalnim novinama treću, porodica četvrtu, francuski kreator dokumentarca Žan Havijer Lestrade koji je pratio sudski slučaj petu, a ovu poslednju, dramaturšku, prigrlio je reditelj Antonio Kampos. Gledajući sa distance svi upiru prste u razloge i motive, iako niko sa sigurnošću ne može da kaže šta se tačno desilo, osim Majkla koji je na slobodi već pet godina.
Moralna kvaka nekadašnjih bračnih partnera je gorka pilula za progutati jer kako s lakoćom odbraniti potencijalnog preljubnika čiji su afiniteti u sukobu sa naizgled konzervativnim vrednostima žene sa bisernom ogrlicom. Kako odbraniti romanopisca i kandidata za Gradsku zbornicu koji je besramno lagao birače lepo upakovanom hrabrom pričom o prošlosti i počastima iz rata koje nikad nije dobio. Kako verovati čoveku koji i kad govori istinu, izgleda kao da i dalje laže. Isto pitanje se vrzmalo u glavi francuskog kreatora dokumentarca dok je zabeležavao svaki trenutak u domu Majkla Pitersona dok je priprema svoju odbranu.
Ovaj moralno prepleksni lik u telu Kolina Ferta je istovremeno empatična i manipulativna nezrela osoba, očajnički željna pažnje i kontrole sopstvenog životnog narativa. Spreman je da pruži više nego dovoljno materijala za govorkanja, ali sve dok on i samo on drži krakove priče u rukama.
Dimenzija i obris Katlin Piterson u veštoj mimici i gestikulaciji Toni Kolet je nesvakidašnja ličnost. Ponekad emotivno providna kao flis papir, a nekad tajnovita i mudro ćutiljiva. Nejasna i na kraju nasilno nedorečena. Životno primorana da do kraja večnosti se zapljune u tišinu.
Posle originalnog francuskog dokumentarca o slučaju Majkla Pitersona, ponovnom oživljavanju u vidu Netflix-ovog filma “Staircase” i brojnih članaka u poslednjih 18 godina, naizgled nije ostalo ništa više da se kaže. Ali ne lezi vraže.
Kamposova porodična-sudska drama i misterija otvara novo dramaturško polje za diskusiju, duboko kopajući po porodičnoj drami koja je neslavno obeležila istoriju Darama.
Sa jedne strane rediteljski hiruški precizna, sa druge scenarijski bogata, sa treće glumački spektakularna, na kraju se svodi na karakterno i moralno čitanje priče svih članova uže i bliže porodice Piterson. Jer ova masna i slasna mini-serija od osam epizoda, bez obzira da li ste upoznati ili ne sa ozloglašenim slučajem “Stepenište”, je striming gozba sa predjelom, glavnim jelom i desertom. I kad pripadne muka, mami da se nekako ugura još jedan zalogaj u prepuni želudac.
Između dve fotografije u porodičnom albumu porodice Piterson nešto fali. Između osmeha i lokvi krvi nešto očigledno nedostaje. Šta god da je između leve i desne strane istorije porodice, jedno je sigurno – ništa dobro.
Mini-serija "The Staircase"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Gde gledati?
HBO Max