Živeo sam svoj život kao sav običan svet. Ujutru bih jebao sve po spisku što mi telefon cijuče i podseća me da moram rujnom zorom da idem na posao, srkao bih kafu besan što sam prosuo pola u bunilu dok sam je presipao iz džezve u šolju, a potom bih morao u gradski prevoz kao FINISH HIM trenutak u Mortal Kombatu pred sigurno istrčavanje iz istog jer kontrola ulazi, ali ne mogu oni toliko puta da uđu koliko ja puta mogu da pobegnem. I onda je moj život dobio smisao, potpuno smisao, kad sam pre dve večeri otkrio Love, Death & Robots. Ujutru ustajem kao bela lala da pogledam još jednu epizodu, po prvi put degustiram sadržaj, ne gledam sve odjednom kao manijak i ono najbitnije – jedva čekam da vidim sledeću epizodu. Jer, ovako nešto se nije desilo u skorijoj istoriji televizije i striming servisa.
Nisam siguran na kojim drogama su bili Dejvid Finčer (Fight Club, Zodiac, Gone Girl) i Tim Miler (reditelj Deadpool) kad su odlučili da sastave antologiju Love, Death & Robots, ali šta god da su im sipali u piće nek nastave da dolivaju. Izvršni producenti su seriju koncipirali kao ljubavno pismo štreberima i zaljubljenicima u naučnu-fantastiku, urbane legende, komediju i horor žanr.
Blago Dedi, pročitaj i: Serija “Maniac” je redak manijak na televiziji
Čitav koncept podseća na snove pod visokom temperaturom koji rezultiraju isprekidanim događajima, fragmentima alternativnih života i fantazija koje su daleko od realnosti. Serija sastavljena od 18 mini epizoda u trajanju od 5 do 18 minuta su mikro priče, takoreći odlomci, mnogo veće priče o čovečanstvu, paralelnim dimenzijama, apstraktnom tumačenju smrti i satiri savremenog doba i teorija zavera. Svaka epizoda je priča za sebe i neretko formira osećaj – što ne traje još, hoću još.
Ali, pre nego što se zaroni u neobičan narativni koncept, vilica će iz epizode u epizodu udarati o patos. Negde na putu između vrhunske CGI animacije i fotorealističnosti Love, Death & Robots u pojedinim kadrovima izgleda kao da nije animiran, već da je snimljen u stvarnosti sa glačanjem i kolor korekcijom.
Eksplozija kreativnosti se ogleda u nesvakidašnjim vizuelnim rešenjima, barem za televiziju, pa su pojedine epizode upotpunosti urađene uz pomoć CIG-a, a neke su, ugrubo rečeno, crtane rukom i jedna je poluigrana u kojoj se pojavljuju stvarni glumci.
Love, Death & Robots nas vozi kroz svemir i matični brod koji putuje kroz dimenzije do sigurne luke – matice Zemlje, ali priča se okreće naglavačke sa obrtom i aludiranjem na Danteov pakao. Nešto kasnije u alternativnoj istoriji pratimo Sovjete za vreme Drugog svetskog rata koji se susreću sa okultnim posledicama prizivanja vojske podzemnog sveta koju je probudio glavnokomandujući. Serija nas vodi kroz komičan život tri robota koji su u poseti planeti Zemlji u kojoj nijedno ljudsko biće nije preživelo. Ako vam ni to nije dovoljno tu je urnebesna epizoda sa istraživačima koji kopaju po podrumu zamka Drakule ili potpuno psihodelična epizoda o jogurtu koji vlada svetom.
Kao vrhunac serije je epizoda “Witness” u kojoj je zvezda S&M kluba ubeđena da je juri psihopata koja želi da je zakolje i “Good Hunting” u stimpank fazonu o istočnjačkim legendama o ženama lisicama koje zavode muškarce.
Blago Dedi, pročitaj i: Serija “Russian Doll”: Srećna smrt i tužan život
Tu i tamo, pojedine epizode zbog svog izuzetno limitiranog trajanja ostaju u domenu potpune apstrakcije i nerešive enigme u kojima nije najjasnije šta je pisac hteo da kaže. Naročito je primetan neobičan pristup rešenju priče u poslednjem delu sezone u kojoj epizode nisu toliko efektne kao u ostalih 14 epizoda.
Ako ćemo da tražimo dlaku u jajetu kreativnog ludila, onda je to nedostatak veće slike priča koje dominiraju na ekranu. Pojedine epizode više su samo kostur ili početna ideja koja bi mogla da se razradi, proširi i postane čak serija ili film za sebe. Ali, ono što ćete videti je nešto što je potpuno drugačije, potpuno novo u odnosu na sve što se prikazuje.
Nedostajala je sveža krv jer u napadu reciklaže i trla baba lan da joj prođe dan serija koje više ni same ne znaju šta hoće i kuda idu Love, Death & Robots je vrlo jasno postavljen kao konceptualna moderna digitalna umetnost koja ne bi bila dobra da se pokorila trendovima.
Love, Death & Robots je napravljen da se gleda na 4K televizorima i HDR-u jer druge vrste monitora i televizora ne mogu da ispoštuju ono što serija nudi.