Najbolji filmovi 2020. godine – Dedin izbor

Ovih dana me beskrajno zabavlja izjava jedne gospođe na pitanje – Da li ste osetili zemljotres? “Nisam. Meni je zemljotres u životu. Da pukne zemlja ispred mene ne bih osetila“. Otprilike ovako je izgledao filmski život 2020. godine. Očajna filmska industrija i pored svog truda nije uspela da se izvuče iz očajnih devet meseci koji su iza nas. Ono što je najgore, očekuje ih još minimum godinu i po dana mukotrpne borbe i adaptacije na novi poredak u industriji. Oni koji ne budu želeli da se prilagode jako brzo će se suočiti sa posedicama. 

Najveći broj naslova najavljenih za 2020. godinu na kraju nisu izašli “Green Knight“, novi Džejms Bond, “Saint Maud“, “The Conjuring”, “Dune”, “French Dispatch“… Neki čekaju da se bioskopi vrate na stanje pre marta 2020. godine (boga mi načekaće se), a neki direktno odlaze na striming servise u toku 2021. godine. 

Normalno stanje u filmskoj industriji i parola “ponovo radi bioskop” sad već sigurno se neće desiti u toku 2021. godine. Neizvesna sudbina je WarnerBros pritisla, pa će sve svoje naslove smestiti na HBO Max ove godine, sa druge strane A24, Focus, Sony, Universal i dalje pokušavaju da poguraju svoje filmove u bioskopima u vremenskom intervalu od dve nedelje, a potom ih stavljaju na PVOD (premijum video na zahtev) sa konstantnim finansijskim gubicima. Čelni ljudi u filmskoj industriji svesni su da će proces vakcinacije trajati oko godinu dana i da za to vreme moraju da se mole bogovima, starim i novim, da se još nešto u međuvremenu ne dogodi. Ako stvari ne budu išle po planu, blokbasteri više neće biti samo bioskopska ekskluziva. 


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Najbolje serije 2020. godine – Dedin izbor


Sa druge strane nezavisne kompanije i striming servisi su nudili šta su imali 2020. godine. Nije bilo bog zna šta, ali svakako nije bilo za bacanje. Naročito, pred kraj 2020. pojavili su se fantastični naslovi koji su iščupali celu godinu. 

Ovo je Dedin izbor, tako da nema ljutnje ako nema vašeg favorita. 

15. Come to Daddy

Film reditelja Anta Tompsona može da se secira i podeli na dva dela. Prva polovina sa nekoliko obrta je toliko dobro osmišljena i nijednog trenutka ne vara u narativu da je bizarno zabavno gledati nesrećnog Vuda kako pokušava da se sabere u situaciji koja je nadrealna. Poslednjih trideset minuta relativno kratkog filma više je jeftini šok tretman i odlazak u vulgarni ekstrem nego što je adekvatno tretiranje priče. Ali, ako je Tompson želeo da postigne efekat – Tarantino na teškim drogama, uspeo je. Nisam siguran da će se svima dopasti, zapravo, siguran sam da neće kad “Come to Daddy” zakorači na slešersko agresivni teren. 

14. Bad Education

U debitantskom filmu Korija Finlija “Thoroughbreds” na centru pozornice stoje tinejdžerke sa izvetoperenim mentalnim problemima koje će rešiti na veoma grimizan način. Njihovo preteće prisustvo u kadru stavlja do znanja da ne se treba empatisati sa njihovim viđenjem sveta. U novom filmu Finlija “Bad Education”, zasnovan na stvarnim događajima, harizmatske i beskrajno simaptične ličnosti umiljato nam predstavljaju kako su ih sklonost ka detaljima i posvećenost poslu doveli do uglednog statusa u opštini Long Ajlend (Njujork). Međutim, nezdrava doza taštine i sociopatske crte ličnosti ih ne čine ništa boljim od Amande i Lili (Thoroughbreds) koje planiraju ubistvo jednog roditelja, a ironično “Bed Education” je smešten u školi koja opastaje zahvaljujući tinejdžerima i roditeljima. 

13. Mank

“Mank” je u klasičnom holivudskom stilu opsednut Holivudom, pa čak i kad ga zdušno pljuje i ne pogađa baš svaku tanku žicu. Više je društvena i karakterna studija, nego što je film. Ali, kao takav Akademiji će se mnogo dopasti. Jer ko o čemu baba o uštipcima, a Holivud o Holivudu.

12. I’m Thinking of Ending Things

Ovakav kakav jeste pripada apstraktnijoj kategoriji filmova, poput “Ubistvo svetog jelena“, “Witch”, “Lighthouse“, “Black Swan”, “mother!“. Tako da njih treba imati na umu pre upuštanja u ovu avanturu.

Misao o okončavanju stvari, pa i okončavanju života ima briljantnih trenutaka koje davi umetnička pretencioznost, da će neki okončati film mnogo ranije nego što bi to autor voleo. Mada, stiče se utisak da je ovaj film Čarli Kaufman napravio za sebe i time namerno napravio distancu od reakcije publike i kritike. A boga mi publika je već reagovala, kao i kritičari na dva kraja spektra. Neki su već okončali stvari sa Kaufmanom, a neki ipak uživaju u neprestanoj opsesivnoj misli o okončavanju stvari.

11. Babyteeth

“Babyteeth” rediteljke Šenon Marfi podeljen po poglavljima je album sa fotografijama. Nekad se ljudi smeju na njim, iako im nije do smeha, nekad su ozbiljni, a veoma su srećni, a uglavnom su ono što im lice govori – srećno zabrinuti jer ko zna šta će se sutra desiti. 

10. Little Women

Moderna adaptacija kultnog romana Lujze Mej Alkot “Male žene” pod dirigentskom rediteljskom palicom Grete Gervig (Lady Bird) štiklirala je sve kvadratiće na listi želja prekog suda Akademije, a boga mi i pozamašnog dela publike, pa i ne treba da čudi zašto se dokopala nominacije za Najbolji film na dodeli Oskara 2020. Beskrajno je šarmantna, kao simpatija, topla kao dobar jorgan na minus tri i pruža tužan pogled na rano sivo jutro sa prosutom kafom na radnom delu.

9. Uncut Gems

“Uncut Gems” živi svoj anksiozan i paničan život zahvaljujući odlično satkanom liku u Sendlerovoj glumi. Ne nudi mnogo u vidu narativa ili likova, iako se trudi da mu prilepi epitet filma koji ima težinu i koji je važan oslanjajući se na psihodeličnu uvodnu i finalnu scenu. Nema šta mnogo da mu se zameri osim prirode priče koja će siguro nekima biti nepodnošljiva i negledljiva, a nekima mazohistička zabava koju su čekali.

8. The Platform

Dobro došli u centar za samokontrolu, tako ga barem naziva glumica Antonia San Huan u ulozi provodadžije između državne administracije i ljudi koji se voljno i nevoljno prijavljuju za eksperiment poznatiji pod nazivom “rupa”. Reditelj filma Gardel Gacelu Urutija “The Platform” (El Hoyo) sigurno bi drugačije nazvao ovo mesto, ali je prepustio akterima svoje priče da kažu gledaocima gde su. Jedino je važno, ne verujete nikome i ne slušajte nikoga, poverenje je jedino na vama i od vas zavisi kako i na koji ćete vidite platformu koja se spušta između ćelija i ostavlja hranu zatvorenicima.

7. Palm Springs

U generalnoj filmskoj monotoniji 2020. godine “Palm Springs” zahavljujući jednostavnoj, ali sjajno realizovanoj ideji, vickastom scenariju, glumcima i dobrom smislu za humor sa daškom kvantne fizike svoju šarmantnu glavu izdiže iz mase. Film Maksa Barbakova je došao u pravom trenutku kad su nas spoljni stresori zarobili i učinili nam život jednom večnom dosadom.

6. Promising Young Woman

“Promising Young Woman” je najzabavniji naslov iz 2020. godine koji najviše voli da izazove efekat – šokiranog otvaranja usta. Ako se zažmuri na nekoliko grešaka i sitnica, u pitanju je odličan film koji je uspeo da objedini sve i svašta, muzički i žanrovski, i ništa nije upotrebio bez veze, jer koliko god čudno zvučalo ta gudačka verzija pesme Britni Spirs i te kako ima smisla u sceni u kojoj je upotrebljena.

5. Black Bear

“Black Bear” je ispričan u prvom i drugom činu na potpuno drugačiji način, ali suština mu je ista. Ko su zaista ovi ljudi, čega se toliko plaše, zašto rade tako grozne stvari i zašto Obri Plaza kao Alison na početku filma sedi na pristaništu okružena maglom?  

Maestalan scenario i glumački trio Obri Plaza, Kristofer Abot i Sara Godon učiniće sve da ih zavolite ili zamrzite do kosti.  

“Black Bear” u svojoj suštini jeste film koji je najbliži životnom iskustvu reditelja Lorensa Majkla Levina i ovo jeste njegova lična priča i lični problem. Ali, kao i svaka ispovest, možda profesionalno nije bliska, ali je i te kako univerzalna. 

4. Soul

Iznenađujuće ozbiljan animirani film iza kojeg stoji animirani studio Pixar. Umesto klasične emotivne manipulacije publikom, kao u slučaju hita “Up”, “Soul” putuje tragom najvećeg životnog pitanja – da li život ima svrhu? Animirani film i pored duhovitih momenata, fantastične muzike i animacije, tonski je više namenjen starijoj nego mlađoj publici. 

3. The Hater

Poljski reditelj Jan Komasa (Suicide Room, Corpus Christi) poput divlje zveri u stanju je da na kilometar nanjuši moderne anksiozne misli. Dominatan strah savremene zajednice, koji često skrene u oblast teorija zavere, je paranoidna misao da smo zarobljeni u kući Velikog brata. Budno oko nas posmatra, poput opsesivnog gejmera video-igre “Sims” neko manerviše našim postupcima, sudbina nam je predodređena i ono najgore – neko nas zlouptrebljava za sebično dobro. Jan Komasa koristi kamen spoticanja uzdrmane Evrope – navalu migranata, politička previranja, nacionalistički desničarski ekstremizam i ekonomsku nestabilnost i sve ih zajedno gura u mali blender sa prelivom sociopatskih crta ličnosti bez emotivnog kapaciteta i empatije. Janov “Hejter” je daleko emotivno osakaćeniji od prosečnog udarača u tastaturu kojem je ceo svet kriv za lične frustracije. Ovaj hejter je ladan kao boza, a svoj mrziteljskim rečima kontroliše emocije i jedne i druge strane. 

2. Sound of Metal

“Sound of Metal” je neosporno nezgodan i jako težak film za gledanje, ali esencijalno važan u savremenoj kinematografiji. Iako mu je težište na gubitku sluha glavnog protagoniste, kao i većina tematski bitnih filmova u poslednje dve decenije, krajnje je univerzalan. Rubenov gubitak sluha, podsetio me je na neverovatan užas koji sam osetio kad sam pre nekoliko godina odlučio da napustim novinarsku profesiju, rečima “više nikad u životu neću da pišem”. Reči su reči, a pomisao da više nikad neću pisati je kao da mi je neko oduzeo ruke. Ja sam svoje srećom dobio natrag i to je mesto gde “Sound of Metal” poentira konceptom – šta se dogodi kad se nešto nepovratno, a nama važno, izgubi.

1. Another Round

Kako je reditelj Tomas Vinterberg objasnio u intervjuu – u svakoj pori filma je njegova ćerka. Iako se “Another Round” ne bavi porodičnom tragedijom koju je doživeo Vinterberg, neverovatano je prisustvo iskonske usamljenosti i apataije, čak i onda kad je film komičan i duhovit.

“Another Round” je retka sorta. Na kraju ono što je bilo smešno, više nije uopšte smešno. Ono što je tužno, još je tužnije. Možda pomogne “još jedna tura” koja sve pod tepih gura, a možda ne.

Prati Dedu na ↓

POSTAVI ODGOVOR

молимо унесите свој коментар!
овдје унесите своје име

Pročitaj još

Najčitanije

Najgledanije serije na HBO-u u Srbiji u 2020. godini

Ne znam šta ste tačno radili prošle godine, ali osećam da je većina pokušala da pregura pandemiju korona virusa i izolaciju. U ovom ozloglašenom...

Najbolji filmovi 2020. godine – Dedin izbor

Ovih dana me beskrajno zabavlja izjava jedne gospođe na pitanje - Da li ste osetili zemljotres? "Nisam. Meni je zemljotres u životu. Da pukne...

10 najgledanijih serija na Netflix-u ikada

Striming kompanija Netflix trenutno ima 154 miliona vernih korisnika širom sveta. Servis koji živi od svojih pretplatnika i sortira sadržaj prema njihovim željama i...

Film “Another Round”: Između smeha i suza, tragedije ispred i iza kamere

Nazadovoljstvo je kao brat ili sestra koje nikad niste želeli da imate. Ne možete da ih se otarasite, ma koliko brzo trčali i ma...

Najbolji filmovi 2020. godine po oceni kritičara – za sada

Postalo je suvišno trošiti reči kojom su silinom 2020. godina i pandemija opaučili po glavi svetsku privredu i ekonomiju. Filmska industrija, kao i svaka...