Film “1917” igra na jednu istu foru dok ne postane naporan

Ako pogledamo spisak nominovanih u kategoriji za Najbolji film na dodeli Oskara 2020. godine primetićemo da svaki kandidat ima svoje težište. Južnokorejski “Parasite” počiva na komi-tragičnoj klasnoj segregaciji, “Little Women” oslanja se na raskol između detinjstva i odraslog doba, sreće i nesreće, želja i onoga što je bilo predodređeno, “Once Upon a Time in Hollywood” na poslednjoj eri velikog Holivuda i njegovog značaja, “Marriage Story” na internalizovanom sukobu između ličnih želja i osećanja, a “1917” Sema Mendeza na triku. Nije mađioničarski i svakako nije toliko lak da može svako da ga izvede. Krvavo je težak kao i svaka kap krvi koja je pala na bojnom polju. Da li je fora ili trik dovoljno čvrsto težište da opravda 10 nominacija i potencijalnu glavnu nagradu? Ne i ne sme da bude, iako je njegovo najjače oružje tehnički aspekt kojem ostali ne mogu da priđu. To ga ne čini manje vrednim ili znatno lošijim, naprotiv, to je kec iz rukava koji će mu pomoći da dobije veći broj nagrada nego filmovi koji imaju takozvanu težinu.

Pomisao da je “1917” epska istorijska akciona drama o Prvom svetskom ratu je jako pogrešana i treba je smetnuti s uma pre nego što noga zakorači u bioskop. Zapravo, film Sema Mendeza je nešto poput rudimentalne verzije video-igre Tomb Raider u opustošenoj ratnoj zoni sa preteranim insistiranjem na Marfijevom zakonu – kad stvari krenu na loše, postanu još gore.  Adekvatniji epitet je akcioni film sa vremenskim i prostornim utemeljenjem u 1917. godini 6. aprila.

Bazičan narativ je vrlo jasan – naređenje šalje dva vojnika iz tačke A u tačku B. Ratni drugari moraju da predaju pismo britanskom bataljonu na drugom kraju zone. Put ih vodi preko napuštenog nemačkog rova, nepreglednog polja mrtvaca, opustošenih predela i neprijateljskog okruženja koje je skovano da im skine glavu sa ramena.

Foto: Universal Pictures

Mendez posle pola sata filma jasno stavlja do znanja gledaocima da ih nije okupio u sali sa namerom da potegne priču o izgubljenim životima i mladićima čiji su životi bačeni niz vodu jer za ideale ginu budale, reče neko mudar, već zbog genijalnog pristupa pripovedanja u domenu akcionog filma.

Naime, “1917” se ponaša i izgleda kao film bez ijednog reza. Maestralno koreografski uigrani glumci, statisti, kamera, scenografija koja je napravljena da svaki korak i svaka reč se poklapaju, i da ništa ne izmakne kontroli je izvedeno zahvaljujući mesecima pripreme i vežbe. Tehnički aspekt filma zaslužuje naklon do poda jer naizgled film bez reza je snimljen u fazama od 9 minuta sa dugim kadrovima, a potom u montaži uz pomoć adekvatnog spajanja frejmova i čudesa moderne tehnologije postignut je efekat kao da je ceo film snimljen iz jednog pokušaja.


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Filmovi nominovani za Oskara 2020. godine


Ovo je fora ili trik, ali kao što rekoh krvav, na kojem počiva “1917”. Ozbiljan osećaj klaustrofobije, izolacije i napetosti čini prvu polovinu filma tenzičnim i nezaboravnim iskustvom. Nažalost kad muzička pratnja, audio inženjerning i vizuelni spektatkl iščeznu jer svega previše dosadi, Mendezov film nema ništa više da ponudi.

Scenario koji je melodramatičan i ne čini uopšte uslugu glumcima Džrodžu Mekeju i Dina Čarlsu Čapmanu se u svom vrhuncu svodi na dijalog kako je njihov saborac od devojke frizerke dobio ulje za kosu koje je namamilo pacova u sobu ne bi li mu otkinuo uvo. Zato ne treba ni da čudi zašto dva jako dobra glumca nisu dobila ništa od nominacija, a film silne, jer je scenario toliko prazan i nekarakteran da nisu ni imali šta da glume. Ruku na srce u pitanju su fizički iscrpljujuće uloge.

Foto: Universal Pictures

Ovde se uvezuje sledeći problem scenarijske prirode. Kad tenzija splasne usled rediteljske odluke da film bude realistično iskustvo poput video-igre, ne postoji mnogo razloga da se stvori empatija prema liku kojeg pratimo dva sata. Kao i u ratu on je samo figura koja isporučuje poruku sa jednog mesta na drugo, ako izgine, izginuo je. Više je alat radnje nego što je deo radnje, što vodi samo ka osećaju napora i želje da muka prođe.

Momenat iskonskog razočaranja je isključivo zasnovan na tome što film koji izgleda, ponaša se i igra kao šampion je bolno prazan i puca samo u jednu metu. To je audio-vizuleni aspekt filma. Ne nudi ništa više osim spektakla za oči.

“1917” je film koji apsolutno treba gledati u bioskopu i nigde drugde jer ovakvi filmovi to zaslužuju. Ne poseduje neke veće druge kvalitete jer je kao onaj nesrećni vojnik u rovu. Ima strava kosu, ali ide okolo bez uveta.

Film 1917
Ocena
3.4
  • Režija
  • Scenario
  • Gluma
  • Atmosfera

Presuda

Film “1917” je vizuelni sepktakl kakav nikad ranije nismo videli. Film koji ćemo pamtiti kao tehničko čudo, ali ne kao i filmsko čudo.

volim

  • impresivna estetika
  • dugi kadar
  • gluma

Ne volim

  • bazičan scenario

Prati Dedu na ↓

1 COMMENT

One Response

  1. Darth Helga January 26, 2020

Pročitaj još

Najčitanije

Dedin izbor: Najbolje serije 2020. godine – za sada

Ako je nešto sigurno, onda je sigurno da 2020. godina još uvek nije završila sa nama. Neobičan početak televizijske i striming godine pratile su...

Trejler “The Boys” 2. sezona: Šta je sa glavom? Glava otpada gospođo!

Subverzivna superherojska serija "The Boys" posle godinu dana krčkanja na tihoj vatri spremna je za povratak na Amazon Prime 4. septembra. Za razliku od prošle...

Film “The Platform (El Hoyo)”: Kad bi “Parasite” bio horor

Dobro došli u centar za samokontrolu, tako ga barem naziva glumica Antonia San Huan u ulozi provodadžije između državne administracije i ljudi koji se...

Serije koje ne mogu da zamene “Dark”, ali možete da probate

Stanovnici gradića Vinden i njihove multidimenzionalne sudbine u paradoksu vremena i prostora dobro su se podvukli pod kožu ljubitelja misterije i naučne-fantastike da je...

Ako su vam se smučile serije i filmovi, našao sam nam novu zabavu – podcast

Mislio sam, ma nisam mislio bio sam siguran, da karantin podnosim kao šampion. Posao obavljam od kuće, ne moram da se akam (u prevodu...