Film “1917” igra na jednu istu foru dok ne postane naporan

Ako pogledamo spisak nominovanih u kategoriji za Najbolji film na dodeli Oskara 2020. godine primetićemo da svaki kandidat ima svoje težište. Južnokorejski “Parasite” počiva na komi-tragičnoj klasnoj segregaciji, “Little Women” oslanja se na raskol između detinjstva i odraslog doba, sreće i nesreće, želja i onoga što je bilo predodređeno, “Once Upon a Time in Hollywood” na poslednjoj eri velikog Holivuda i njegovog značaja, “Marriage Story” na internalizovanom sukobu između ličnih želja i osećanja, a “1917” Sema Mendeza na triku. Nije mađioničarski i svakako nije toliko lak da može svako da ga izvede. Krvavo je težak kao i svaka kap krvi koja je pala na bojnom polju. Da li je fora ili trik dovoljno čvrsto težište da opravda 10 nominacija i potencijalnu glavnu nagradu? Ne i ne sme da bude, iako je njegovo najjače oružje tehnički aspekt kojem ostali ne mogu da priđu. To ga ne čini manje vrednim ili znatno lošijim, naprotiv, to je kec iz rukava koji će mu pomoći da dobije veći broj nagrada nego filmovi koji imaju takozvanu težinu.

Pomisao da je “1917” epska istorijska akciona drama o Prvom svetskom ratu je jako pogrešana i treba je smetnuti s uma pre nego što noga zakorači u bioskop. Zapravo, film Sema Mendeza je nešto poput rudimentalne verzije video-igre Tomb Raider u opustošenoj ratnoj zoni sa preteranim insistiranjem na Marfijevom zakonu – kad stvari krenu na loše, postanu još gore.  Adekvatniji epitet je akcioni film sa vremenskim i prostornim utemeljenjem u 1917. godini 6. aprila.

Bazičan narativ je vrlo jasan – naređenje šalje dva vojnika iz tačke A u tačku B. Ratni drugari moraju da predaju pismo britanskom bataljonu na drugom kraju zone. Put ih vodi preko napuštenog nemačkog rova, nepreglednog polja mrtvaca, opustošenih predela i neprijateljskog okruženja koje je skovano da im skine glavu sa ramena.

Foto: Universal Pictures

Mendez posle pola sata filma jasno stavlja do znanja gledaocima da ih nije okupio u sali sa namerom da potegne priču o izgubljenim životima i mladićima čiji su životi bačeni niz vodu jer za ideale ginu budale, reče neko mudar, već zbog genijalnog pristupa pripovedanja u domenu akcionog filma.

Naime, “1917” se ponaša i izgleda kao film bez ijednog reza. Maestralno koreografski uigrani glumci, statisti, kamera, scenografija koja je napravljena da svaki korak i svaka reč se poklapaju, i da ništa ne izmakne kontroli je izvedeno zahvaljujući mesecima pripreme i vežbe. Tehnički aspekt filma zaslužuje naklon do poda jer naizgled film bez reza je snimljen u fazama od 9 minuta sa dugim kadrovima, a potom u montaži uz pomoć adekvatnog spajanja frejmova i čudesa moderne tehnologije postignut je efekat kao da je ceo film snimljen iz jednog pokušaja.


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Filmovi nominovani za Oskara 2020. godine


Ovo je fora ili trik, ali kao što rekoh krvav, na kojem počiva “1917”. Ozbiljan osećaj klaustrofobije, izolacije i napetosti čini prvu polovinu filma tenzičnim i nezaboravnim iskustvom. Nažalost kad muzička pratnja, audio inženjerning i vizuelni spektatkl iščeznu jer svega previše dosadi, Mendezov film nema ništa više da ponudi.

Scenario koji je melodramatičan i ne čini uopšte uslugu glumcima Džrodžu Mekeju i Dina Čarlsu Čapmanu se u svom vrhuncu svodi na dijalog kako je njihov saborac od devojke frizerke dobio ulje za kosu koje je namamilo pacova u sobu ne bi li mu otkinuo uvo. Zato ne treba ni da čudi zašto dva jako dobra glumca nisu dobila ništa od nominacija, a film silne, jer je scenario toliko prazan i nekarakteran da nisu ni imali šta da glume. Ruku na srce u pitanju su fizički iscrpljujuće uloge.

Foto: Universal Pictures

Ovde se uvezuje sledeći problem scenarijske prirode. Kad tenzija splasne usled rediteljske odluke da film bude realistično iskustvo poput video-igre, ne postoji mnogo razloga da se stvori empatija prema liku kojeg pratimo dva sata. Kao i u ratu on je samo figura koja isporučuje poruku sa jednog mesta na drugo, ako izgine, izginuo je. Više je alat radnje nego što je deo radnje, što vodi samo ka osećaju napora i želje da muka prođe.

Momenat iskonskog razočaranja je isključivo zasnovan na tome što film koji izgleda, ponaša se i igra kao šampion je bolno prazan i puca samo u jednu metu. To je audio-vizuleni aspekt filma. Ne nudi ništa više osim spektakla za oči.

“1917” je film koji apsolutno treba gledati u bioskopu i nigde drugde jer ovakvi filmovi to zaslužuju. Ne poseduje neke veće druge kvalitete jer je kao onaj nesrećni vojnik u rovu. Ima strava kosu, ali ide okolo bez uveta.

Film 1917
Ocena
3.4
  • Režija
  • Scenario
  • Gluma
  • Atmosfera

Presuda

Film “1917” je vizuelni sepktakl kakav nikad ranije nismo videli. Film koji ćemo pamtiti kao tehničko čudo, ali ne kao i filmsko čudo.

volim

  • impresivna estetika
  • dugi kadar
  • gluma

Ne volim

  • bazičan scenario

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije

Srbi na Netflix-u: Nikola Đuričko glumi u novoj sezoni serije “Stranger Things”

Nikola Đuričko, pred kraj prošle godine napustio je Srbiju i preselio sa u Los Anđeles sa porodicom. Odlazak "preko bare" za sada se pokazao...

Serijski vodič kroz karantin: Serije zbog kojih će samoizolacija lakše pasti

Znam da vam je teško i meni je teško jer polako, ali sigurno gubim razum u samoizolaciji. Tako da ništa drugo ne preostaje nego...

Dokumentarac “Tiger King” je definicija tabloidne fraze – šok, tuga, neverica

Moram da priznam da sam zakasnio na žurku koju je organizovao Džoi Egzotični u dokumentarnoj seriji "Tiger King". Srećom, utrčao sam u poslednji vagon...

Reditelj filma “Shazam!” napravio kratak horor film u karantinu – i nema spavanja posle njega

Reditelj Dejvid Sandbreg ovih dana jako teško podnosi samoizolaciju, uostalom kao i svi mi. Ali, za razliku od nas neproduktivnih smrtnika, autor horor filma...

Serija “Fosse/Verdon” nije popularna kao černobiljski reaktor, ali to zaslužuje

U toaletu buduća bivša žena Bobija Fosija gleda sa osmehom njegovu simpatiju Gven Verdon i ne ostavlja prostora sujeti, samo rečima da udaraju o...