Život ne ispadne uvek onako kako smo zamislili. Najčešće uzme ono što želiš da ti da. A, kad odluči da uzme ono za šta se držiš svim silama, prelazi u fazu otimačine, sve dok ne istrgne iz ruku. Nije preterano raspoložen da ti omogući više opcija, kao ni urednik novina, gospodin Dašvud. Gospođici Džo Marč dao je samo dve kad mu je predala rad na objavljivanje – junakinja priče na kraju može da se uda ili da umre. Prosto kao pasulj, ili umri ili nastavi da trčiš za onim što želiš, pa ko živ, a ko mrtav.
Moderna adaptacija kultnog romana Lujze Mej Alkot “Male žene” pod dirigentskom rediteljskom palicom Grete Gervig (Lady Bird) štiklirala je sve kvadratiće na listi želja prekog suda Akademije, a boga mi i pozamašnog dela publike, pa i ne treba da čudi zašto se dokopala nominacije za Najbolji film na dodeli Oskara 2020. Beskrajno je šarmantna, kao simpatija, topla kao dobar jorgan na minus tri i pruža tužan pogled na rano sivo jutro sa prosutom kafom na radnom delu.
Ali, Gervig nije sisala veslo jer joj je ugledan status debitantskog filma “Lady Bird” omogućio da pred kamerom okupi suvi talenat Holivuda. Sorša Ronan, Meril Strip, Lora Dern, Timoti Šalome i uvređujuće talentovana Florens Pju (Midsommar) za koju će se zlatne statue u narednim godinama lepiti kao muve na… pa, znate već, su od stare dobre i mnogo puta viđene priče učinili najprijatnije filmsko iskustvo. A, vala dosta je bilo crnjaka prethodnih godina, malo nade i ničim izazvane sreće nije na odmet.
Pod pretpostavkom da nemate pojma ništa o “Little Women”, kao ni ja pre nasmejanih i pomalo uplakanih dva sata i deset minuta života, umrli bismo u ubeđenju da je ovo još jedna besmislena moderna radikalno feministička priča koja već počinje ozbiljno da ide na živce, nego što ima za cilj da pošalje poruku. O, da, “Little Women” ima svašta da kaže, bez obzira da li ste muškarac ili žena. Nije baš preterano inventivana, ni bistra u svakoj svojoj prezentaciji, ali u svojoj suštini je mudra, lukavo mudra, naročito u finalu.
Američki civilni rat kao vremenska odrednica i nije od krucijalnog značaja za samu priču jer sestre Meg, Džo, Bet i Ejmi žive tu negde pored vas sa istim željama, pogledima na svet i nadom da će ih život pomilovati po glavi. Ima vremena, porašće, a onda će im sručiti zamak u pesku.
Porodica Marč sačinjena od pojedinaca koje je nemoguće mrzeti, iako ih krase nadobudna tvrdoglavost, razmaženost, konzervativno utopijske ideje i introvertnost, su karakterni fragmenti skoro svakog čoveka. Četiri sestre i svakoj pripada po jedna osobina. Sukobljene odlike ličnosti ih čine kompaktnom jedinkom, pa je vesela ekipa pod malim krovom sa majkom besramno zabavna u verbalnom prepucavanju kome šta pripada i ko će kako u životu završiti.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Odusustvo oca, kojeg je borbeno polje distanciralo od kuće, nije napravilo prazninu jer prve komšije, usamljeni otac i njegov neobuzdani sin Lorens su adekvatne zaštitničke figure za žensku skupinu. Na jednoj strani filma “Little Women” je veselo detinjstvo u ratnom okruženju, a na drugoj strani odraslo doba koje se odbija o glavu svim akterima.
Razmažena Ejmi je u Parizu sa bogatom večito nadrndanom tetkom koja želi da je bogato uda, Džo se nada da će je pisanje učiniti poznatom, Meg je u braku kakav nije zamišljala, a povučenoj Bet su ostali samo klavir i teška bolest koja joj odbrojava dane.
Gervig bi grdno pogrešila da se odlučila za linearan tok radnje, umesto toga lepa sećanja iz mlađih dana presecaju priče sa kojima sa svi likovi priče bore. Začin u ovoj čorbi je narator kome ne treba preterano verovati jer pojedine događaje namerno menja da bi vas zbunio. Ko je narator? Pa, jedan lik kroji čitavu sliku o porodici Marč i šta im se desilo, a mnogo toga nije ni najmanje lepo. Nešto je namerno ulepšano, zato što život daje samo dve opcije u ovom svet – brak ili smrt.
Nemoguće je pobeći od utiska da se glumačka ekipa zabavljala na snimanju jer se u svakoj pori filma vidi da ono što je ostavljeno za publiku je samo trunka dobre hemije između glumaca. Istini za volju nisu se svi najsrećnije pokazali. Ema Votson je upala kao zamena za Emu Stoun i ostaje žal što bolja glumica na odličan scenario nije mogla da uradi posao kako treba. Zvezda serijala o Hariju Poteru je intrigantan lik predstavila kao beskrajno dosadan i jako naporan, iako on to nikako ne bi trebalo da bude.
Srećom, Ronan, a naročito Florens Pju su svaki kadar prodale za milijardu dolara. Timoti Šalome i Meril Strip su još jedna kora na glumačkoj torti koja je dobra kao što i izgleda.
Filmovi ovog tipa, porodična drama / komedija, uvek padnu na istom mestu. Previše likova, a tako malo vremena za sve. Brzoplete odluke kako će se sudbine odvijati i bolne kliše scene remete odlična dramska i komična mesta u priči. Srećom, nema ih mnogo i ne bole mnogo.
“Little Women” puca i gađa gde treba. Kad želi da se nasmešite, on će to da uradi, kad želi suza ima da nabode prst u oko dok suza ne kane. I želi da vas podseti da život ne ispadne onakav kakav ste želeli, ali da je ludo zabavan, čak i kad izgleda da nije.