Ako bismo pitali Lava Tolstoja rekao bi nam da sve srećne porodice liče jedna na drugu, a da svaka nesrećna je nesrećna na svoj način. Uz ugla nesrećne ili bolje rečeno nezadovoljne porodice tuđa sreća deluje kao jedinstvena i istovetna. Na kraju krajeva u sopstvenom crnom grotlu nasmejane stvari van našeg sveta izgledaju isto – podjednako srećno. Nema tu sreće ili nesreće. Nema podjednako srećnih i podjednako nesrećnih. Postoje samo oni koji žele da budu zadovoljniji ili dopuštaju da ih nezadovoljstvo preovlada, ali svaka blagodet košta. Naplaćuje se u tužnijim i manje tužnijim danima, plačnim i manje plačnim danima, većim ili manjim žalom za propuštenim vremenom, ali sve u ime zadovoljstva kojem se teži. Čarli (Adam Drajver) i Nikol (Skarlet Johanson) daleko su od srećne, a još dalje od nesrećne porodice, više su dva ostrva koja najbolje funkcionišu u usamljenom šibanju talasa o stenovitu obalu. Zajedno? Tonu kao Atlantida.
Film Noe Baumbaka “Marriage Story” je savremena studija slučaja bračnih voda upakovana u žanrovsko fluidno polje pripovedanja. Toplina i milina dva monologa u kojima partneri predstavljaju jedno drugo i šta najviše vole kod svoje voljene-nevoljene polovine preseca neprijateljski stav u sterilnoj ordinaciji bračnog savetnika. Nikol i Čarli više ne komuniciraju jer ona želi jedno, a on misli da su se dogovorili nešto drugo. Zapravo, nikada nisu ni pričali šta svako od njih želi.
Internalizovane prećutne potrebe su ih dovele do stručnjaka, mada i od njega nema neke naročite vajde. Nikol ne želi da pročita pismo koje je spremila za terapiju, iako je cilj pisanih reči bio da bračni saveznici čuju jedno od drugog šta najviše vole u zajedničkom životu.
Nažalost, prekasno će saznati da ljubav koju gaje nije dovoljna jer svako od njih želi da bude srećan po sopstvenim pravilima. Nikol je napustila filmsku karijeru i pridružila se avangardnoj pozorišnoj skupini kojom rediteljski diriguje Čarli. Nema tu sujete, niti ličnih sukoba u poslovnom okruženju, samo lični snovi koji se nisu ostvarili.
Sin Henri je tačka razdora u ovoj bračnoj mozgalici jer angažovani roditelji ulaze u novu fazu života u kojoj nema mesta za nekadašnjeg bračnog partnera.
Blago Dedi, počitaj i ⇓
Parasite: Najbolji fillm 2019. godine
Odnos Čarlija i Nikol od bračnog terapeuta, preko neprijatnog saznanja i predaje papaira za razvod braka, do sudskog prepiranja advokata je paralelna dimenzija njihovog braka. Opanjkavaju jedno drugo kod pravnih stručnjaka, a kad su zajedno ponašaju se kao da se taj deo života ne odigrava. I dalje znaju kakve su im potrebe, ali nijednog trenutka nisu spremni da nađu kompromis. Ona želi da ostane u Los Anđelesu, on u Njujorku, ona želi da glumi u seriji i da sin ide u školu u njenom rodnom gradu, njegov cilj je da mu predstava završi na Brodveju.
Upravo ovde u ovoj tački Baumbak gledaoca stavlja u ulogu terapeuta. Izaziva osećaj frustracije jer jedino što želite je da izlupate šamare ljudima koje gledate. Niko od njih dvoje nije kriv, niti loš. Dve veoma kul osobe u koje svako od nas može da učita delove svoje ličnosti prave početničku grešku – nedostatak komunikacije.
“Marriage Story” kao emotivna drama, komedija, sudska drama i analiza savremenih odnosa pomalo ironično prezentuje novi emotivni svet. Sreća kao krajnji životni cilj je najveći ubica interpersonalnih odnosa, a istovremeno brak kao zajedništvo ne podnosi sebičnost, manjak razmevanja i komunikacije. Ljubav kao ljubav u ovim situacijama, a takvih smo se nagledali za života je nedovoljna, jer brak je daleko od Tolstojevog poimanja srećne porodice.
Noa Baumbak 21. vek je blagosialjo modernim odgovorom na kultni film “Kramer VS Kramer”. Možda nije najsrećnije razrešio deo emotivne Čarlijeve katarze (scena u kojoj peva je blam epskih proporcija), ali je dozvolio partnerima da dobiju pošteno vreme i ugao iz kojeg mogu da ispričaju šta ih muči u braku. Nažalost, kao i svaka nesrećna porodica nikad se nije našla u centru prostorije da priča, već svako skiči iz svog ugla. Beskrajno tužno.