Volimo film, zar ne? Volimo da se udobno smestimo, napravimo sebi klopu i u miru, koji povremeno prekine zvonjava telefona, pogledamo nešto što nužno ne mora da nas obori sa fotelje, ali da nas zadovolji. Pretpostavljam da volite sebe, jer ako ne volite sebe nećete ni druge. Pretpostavljam da ste gledali A Quiet Place? Isto tako pretpostavljam da ste gledali Bird Box? Da li ste gledali The Silence? Niste? Odlično, nastavite da živite u neznanju za svoje dobro jer ipak treba voleti sebe.
Filmska industrija je postala đavolja rabota, mada bolje je pitanje – a kad nije bila? Po svemu sudeći trenutno je jako loš period za filmske stvaraoce jer u hiperprodukciji imaju samo dve opcije – blokbaster iz Marvel i DC univerzuma ili rimejk / ribut nečega što je bilo popularno pre nekoliko decenija – ništa bolje ne pali kod publike nego nostalgija.
Ali, pojavio se još jedan putić, a to je besumučno muženje jedne te iste krave koja stvarno više nema mleka i jadna samo želi da se odmori i da popase malo trave. Kako se ispostavlja – nema odmora dok traje obnova, šutiraće jadnu kravu sve dok ne ispusti poslednji dah i tako nastade The Silence (tišina tamo).
Netflix je trenutno najveća striming zver željna još većeg uspeha. U nedostatku ideja zver je ubeđena da još jedan film koji je doslovna kopija A Quiet Place sa elementima Bird Box-a (pobednik društvenih mreža) uz dodatak glumaca iz jako popularne serije Chilling Adventures of Sabrina i Oskarovca Stenlija Tučija imaju zagarantovani hit u rukavu. Kad angažujete jednog od najgorih reditelja svih vremena Džona Leonetija (John R. Leonetti – pronađite njegovu filmografiju čovek je kralj najgorih filmova ikada) i besramno napravite identičan film poput onog koji je bio popularan prošle godine uz dve tri promene – nema tog glumca koji će spasiti još jedan postapokaliptični svet.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Dobro poznata priča u filmu The Silence zahteva od naših junaka da budu jako tihi i da ne pričaju. Porodica Endrus mora da preživi napad letećih stvorenja koja su pokosila svet i koja podsećaju na spoj šišmiša i pterodaktila. Gle čuda – stvorenja su slepa i samo reaguju na zvuk – da li vam to zvuči poznato?
Eli Endrus (Kirnen Šipka) je gluva i njena porodica ima sreće što zna znakovni jezik, pa uspešno preživljavaju napad čudovišta sa neke druge planete dok u tišini histerično mlataraju rukama.
Onda se pojave neki verski fanatici koji su sebi odsekli jezike, ukradena fora iz knjige Bird Box u kojoj su se ljudi oslepeli da bi preživeli napade onostranih sila koje traže da ih pogledaš, i žele da ukradu Eli jer je tinejdžerka koja je sposobna da rađa.
Ne postoje adekvatne reči koje bi opisale koliko radnja nema nikakvog smisla i koliko je u 90 minuta filma nabacano pokradenih elemenata iz već poznatih filmova. Čak i pojedine scene jako podsećaju na one koje smo videli u A Quiet Place i Bird Box.
Deo sa verskim fanaticima je verovatno samo jasan kreatoru filma jer su oni ubačeni da bi došlo do nekog pičvajza i obračuna pred sam kraj, ali pitanje je da li ćete uopšte dogurati do ove faze The Silence.
Užasan CGI koji je gori i od onog od pre 15 godina je od letećih stvorenja napravilo neviđenu sprdnju i kad film treba da bude napet nemoguće je da ne počnete da se smejete od muke. Fantastična scena kad pterodektili napadnu besnu vlasnicu poseda i upadnu sa njom u bunar je komedija u svom punom sjaju.
Dve relativno pristojne scene i podnošljiva gluma ne mogu da spasu ovo što se desilo u mom životu na današnji dan 10.04.2019 oko 21 sat.
Posle filma The Silence je nemoguće, a ne zapitati se – da li ja toliko mrzim sebe da sam 90 minuta mislio da će stvari biti bolje i da film zapravo nije toliko užasan kao što jeste? Odgovor je – da, mrzite sebe ako posle 20-og minuta niste ugasili televizor i pobegli vrišteći u nadi da će zvuk privući pterodektila-šišmiša da vas izujeda do smrti.