U poslednje tri nedelje dobio sam dve vrste poruka u vezi sa Netflix-ovim filmskim hit gigantom “Bird Box” – “Samo smo ti i ja gledali ovo sranje“, “E, pogledala sam Bird Box, kul je“, “Jesi li pogledao Bird Box? Odličan je“, “Ne mogu da verujem kakvo smeće od filma“, “Je l su oni iskopirali A Quiet Place”. Je l vam je jasno kuda vodi diskusija?
Moja opsesivna-kompulsija i zagriženost da nešto napišem čim izađe, kao i generalna zainteresovanost za adaptaciju istoimenog romana Džoša Malermena, rezultirala je da veče čim je “Bird Box” ugledao svetlost dana na Netflix-u 16. decembra pogledam, malo promislim i napišem. Trebalo je dve nedelje da prođe pre nego što je perje počelo da leti na sve strane jer su se svi na ovaj ili onaj način domogli kopije kućice za ptice.
Nepravedno preoštra kritika na račun filma koji je okarakterisan kao glupost biblijskih proporcija, narativno nerazrađen, horor bez čudovišta, duhova i vanzemaljca smestila je namrgođenu ekipu u jedan ugao ringa, a na drugoj strani idiotski Bird Box izazov u kojem Instagram i YouTube zvezde idu okolo sa povezom i lupaju glave u bandere sa epilogom u Hitnoj pomoći. Postoji i treća strana priče – Netflix, koji se pohvalio da je film pogledalo 45 miliona ljudi koji plaćaju njihov servis. Ovo jedan od onih slučajeva – nešto je popularno, ljudi vole ili mrze i na obe strane spektra preteruju.
Bird Box je smeće? Ne bih baš rekao.
Jedna od glavnih zamerki filmu je misterija koja okružuje post-apokaliptični svest. Potpuno identičan narativni koncept ima i “A Quiet Place“. Naime, koliko protagonisti znaju o stanju koje ih okružuje toliko znaju i gledaoci – nema dodatnih ekspozicija radnje, nema objašnjena, nema ničega. Onoliko koliko bismo mi znali da smo u paklu tog tipa, toliko znamo i sa ove strane ekrana. Ujedno, ovo je novi tip scenarijske cake u modernim horor-trilerima. Manje informacija, više diskusije o čemu se radi.
Kao što u prvom slučaju postoje nelogičnosti (odakle struja, voda) tako i u potonjem. U filmu Džona Krasinskog preživela porodica zna da ne sme da napravi zvuk jači od šapata inače odvratno mutirano stvorenje, koje izgleda kao da je ispalo iz video-igre “Resident Evil”, dolazi da rastavi dušu sa telom. Kako su stvorenja došla na Zemlju? Zašto? Šta je njihov cilj? Da li su u pitanju jahači apkalipse?
U “Bird Box-u” nevidljivi entitet stimuliše preživele da pogledaju sopstvenu smrt u oči. Ko tera ljude na ovo? Zašto? Šta je njihov cilj? Da li je đavo došao po svoje?
Ali, postoji jedna caka. Iako mnogi misle da je Bird Box maznuo foru, pre će biti obratno. Roman Džoša Malermena je objavljen 2014, a “A Quiet Place” se pojavio četiri godine kasnije. Mada i jedan i drugi projekat crpe ideje iz univerzuma Stivena Kinga i romana “The Mist”. Kao što većina horor caka potiče iz klasika Širli Džekson “The Haunting of Hill House” i kao što sve potiče iz gotskog horora Meri Šeli “Frankeštajan”, tako ni ovaj dvojac nije spektakularni inovator.
Ali, ovo nije centralna muka Netflixovog filma.
“Bird Box” nije podbacio na egzekuciji fore o suicidalnoj histeriji koja vlada svetom, već na karakterizaciji. Žalbe na račun nejasnih pravila koje vladaju u novom poretku imaju svoje utemeljenje, ali mnogo veći problem je hrpa protagonista koji se pojavljuju u drugom činu filma, a u suštini ne služe ničemu. Više su bili brod koji prevozi priču sa jedne strane obale na drugu, nego što doprinose generalnoj atmosferi i radnji.
Film je poentirao na liku i glumi Sandre Bulok koja tehnički i nosi ceo film. Alegorijski prikaz roditeljstva i korišćenje simbola kao ekvivalent za nedostatak želje da Malori (Sandra Bulok) postane majka funcioniše vrlo kompaktno tokom dva sata trajanja.
Misteriozni elementi koji plutaju u vazduhu i anti-klimaktično finale su glavni krivci za izuzetno negativne reakcije, mada i preterana želja za kompleksnošću uvođenjem 10 likova u kadar. Ali, u ovome je “A Quiet Place” bio bolji – držao se porodičnog nukleusa i centrirao horor / si-fi metu što ga je na kraju balade učinilo boljim, ali to nikako ne čini “Bird Box” mnogo gorim.
Ako vam se svidela kućica za ptice – kul, ako nije i to je kul, ali da je nešto najgore što smo videli – ne preterujmo. Ne može biti gori od “The Nun” ili “Venom” nema te ptice lutalice.