Koliko je Netflix dobro startovao sa originalnim sadržajem 2019. godine, toliko ne može da se dovede u red 2020. godine. Januar i feburar prošle godine na striming platformi obeležili su Russian Doll, prva sezona Sex Education i Love, Death & Robots. Ove zimske sezone osim pristojnog nastavka britanskog sitkoma (Sex Education) Netflix se ozbiljno bori da servira sadržaj koji je vredan pažnje. Opsednut mišlju da publici treba novi Game of Thrones i Stranger Things, dve najkomercijalnije serije u prethodnoj deceniji, ispaljuje iz praznog pištolja adaptacije i žanrovske imitacije u želji da privuče sličnu gledalačku publiku, ne shvatajući da je sve uzalud ako katalog popunjava naslovima kojih se ni oni neće setiti za nedelju dana. Televizijsko odelo grafičkih novela Džoija Hila, sina Stivena Kinga, “Locke & Key” je serija koju proganjaju duhovi Netflix-ovih prethodnika na najgori mogući način jer je pokupila najlošije gene od njih i zamotala ih u svetlucavu foliju oslanjajući se na ideju da publika ima pamćenje zlatne ribice.
“The Witcher” je navodno zamenio “Game of Thrones”, iako žanrovski i narativno nemaju veze jedna sa drugom, ali se obraćaju sličnoj publici. To smo rešili, pomisli Netflix. Šta ćemo sledeće? Šta nam je najgledanije? Stranger Things! Tako je, daj da napravimo nešto slično i da ubacimo elemente još dve naše serije koje ljudi vole. Dobar je bio “The Haunting of Hill House“, daj malo toga i leba ti zasoli sve sa “Lost in Space” jer je za celu porodicu. Pokrili smo sve – komediju, misteriju, fantaziju, horor i tinejdžerski kliše jer tinejdžeri su nova svetska sila, a moramo da im idemo uz i niz dlaku. Posle nekoliko uzvika GURAAAJ, na svet je došao “Lock & Key”.
U suštini serija je pokrila sve. Porodične probleme i traume, oslanjajući se na ideju iz “The Haunting of Hill House“, ali sa smanjenim koeficijentom inteligencije, naročito emotivne i socijalne. Nakon smrti profesora Loka njegova porodica se doseljava u izolovanu vilu na kraju sveta koja se prenosi s generacije na generaciju u Lokovoj familiji, poznatiju kao Ključ kuća, koju opsedaju duhovi prošlosti i misterija oko ključeva koji mogu da otvore portale u druge dimenzije, fizičke promene čoveka, zarobe ga iza ogledala ili da ga izopšte iz sopstvenog tela. To što se likovi ponašaju kao da su pronašli 50 evra na podu, a ne stepenice do pakla, bože moj, priča mora da se razvuče na osam i po sati, pa nek se bave muvanjem po školi dok ne pređemo na sledeći problem. Ali, ne možemo samo drviti od ključevima i misteriji očeve zaostavštine.
“Lost in Space” će da nam posluži kao podloga za porodičnu dramu. Braća i sestra su u klinču jer posle smrti oca osećaju da gube tlo pod nogama. Ali, tu je maleni Bodi koji će biti veseljak, izabranik za komunikaciju sa duhovima kuće sa simpatičnim licem uz obaveznu sponu sa pop kulturnim referencama kako bi bio što simpatičniji publici. Ali, ne smemo previše da uozbiljimo jer želimo da se porodica okupi pred ekranom. Likovi će biti tupi i emotivno glupi do te mere da ćemo njihove probleme koristiti kako bi uveli druge likove u priču, iako ne služe ničemu, i nikome neće biti čudno što ključ koji se nabode u vrat može da te rascepi na dva dela.
I za kraj “Stranger Things”. Molim vas želimo reference na osamdesete i klince koji se bore sa natprirodnim silama dok odrasli turpijaju nokte. Nema veze što nema ništa smisla, ovo je misterija-fantazija i matorci ne shvataju kako je biti dete.
Svopšti narativni hoštapleraj sa vređanjem inteligencije publike jer posle niza magičnih stvari likovi izgovaraju nebuloze i prave se ludi, “Locke & Key” čini neozbiljnom i besramnom u krađi ideja iz drugih serija, bez ideje kako da sve poveže i bude koliko toliko realistična u nerealnim situacijama.
Kliše koji je drugo ime za seriju je stavlja u red “Vampriskih dnevnika” sa banalnom psihološkom analizom traume porodice Lok zbog nasilne smrti oca. Da muka bude veća ogroman tonski kontrast u žanrovima je čini nekonzistentnom do neverovatnih razmera. Humor koji uopšte nije loš u pojedinim epizodama, naročito na početku sezone, u kasnijim fazama je parodiranje na žanr jer ne može da se uklopi sa fantazijskim elemetnima. Dramski apsekt serije nikako ne može da pliva sa ostatkom priče, pa se koristi emotivnim prečicama i rečenicama likova “Ti ne razumeš kako je oca izgubiti. Ja sam video najgore. Ja sam prošla kroz pakao”, umesto da se zaista bavi njima.
Misterija o kući? To je ono što će uz humor i neospornu simpatičnost Bodija navući pojedince da je pogledaju. Dobra ideja Džoija Hila nije dovoljna da gura brod koji je uveliko potonuo. Kad se ekspozicija o magičnim ključevima desi i anti-heroj priče Eho otkrije svoje pravo lice, “Locke & Key” opet se vraća u kliše vagon ostavljajući priču da visi o koncu sa prostorom za drugu sezonu.
“Locke & Key” je serija koja dođe, prođe i više je se niko ne seća. Nikome ne treba i preživeli bismo bez nje. Potrebna je Netflix-u jer se u hiperprodukciji mora se popuniti katalog. Nije najgora, ali svakako je nepotrebna. Zašto je sve teže naći dobru novu seriju? Jer ima onih koji gledaju ovakve, pa se i dalje prave. Nađite sebi bolju zabavu.