Film “The Hater” (Hejter): Apsolutni pobednik u prvoj polovini 2020. godine

Varšavsko sivilo se ne razlikuje preterano od osunčanog Pariza uz lapršavo “Bonjour, Mademoiselle”. Kao i većina evropskih gradova suočen je sa sudarom ekonomski nezadovoljne građanske grupe u egzistencijalnom blatu sa fašističkim i nacionalističkom parolom, i liberalne, skoro pa dominatno elitističke grupe, sa interesnom nišom u neodemokratiji. Između dve vatre je Tomaz. Običan momak sa sela koji je radom, barem tako tvrdi, prokrčio put do Pravnog fakulteta u Varšavi. Porodica o kojoj ne govori je samo senka prošlog života, jer sada sedi za stolom sa najuglednijom porodicom iz Varšave koja ga stipendira. 

Jednu stvar oni ne znaju, drugu stvar ne zna Tomaz. Snobovska porodična skupina nema pojma da je njihov štićenik plagirao rad i da je izbačen sa fakulteta, a Tomaz ne zna da mu se smeju iza leđa i podrugljivo komentarišu njegove pokušaje da se predstavi kao gradsko dete. Jedini razlog zbog kojeg mu pomažu je sećanje na njegove problematične roditelje u čijem su selu letovati, pa i određena doza gotovo lažnog dobročiniteljstva. 

Socijalno nedovoljno inteligentni Tomaz je uporniji od mazge. Zove svakog poslodavca nakon što pošalje CV i zaustavlja svakog ko priča o poslu. Njegova opsesija društvenim mrežama ga vodi u zagrljaj beskrupulozne vlasnice za digitalne komunikacije koja mu kao probni zadatak servira – uništavanje karijere popularne blogerke. 

Uspešna realizacija projekata i Tomazova opsesivno-kompulsivna misao u vezi sa ćerkom snobovske porodice, dobija zagušljivo anksiozni ton koji naizgled dopadljivog lika čini okorelom psihopatom sa manipulativnim sposobnostima serijskog ubice. Osećaj da ga je društvo skalpelom odstranilo vodi Tomaza ka drugim načinima pridobijanja afirmacije njegove vrednosti. Politička kampanja, tačnije, urušavanje kampanje kandidata za gradonačelnika grada narativ tumba kao centrifuga veš na 1.100 obrtaja. Dok se tkanina lomi i gužva, Tomaz je traka koji bubanj okreće najvećom brzinom. 

Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Film “A Good Woman is Hard to Find”: Osveta kad se najmanje nadaš

“The Hater” ovogodišnji pobednik Filmskog festivala Tribeka živi na ozloglašenom strahu od virtuelne zloupotrebe i čuvenog hejta na društvenim mrežama. Jan Komasa očigledno zainteresovan za ideju manipulacije modernim sredstvima komunikacije na satiričan način u drugom činu filma, koristi MMORPG video-igru kao simbol vrlo lake i opasne igre za podsticanje izopačenih ideja o poimanju šta je ispravno, a šta ne. 

Tomaz kao konac koji plete po ovom društveno sukobljenom goblenu zbog vrlo problematične psihologije lika stvara emotivni dualizam prema njegovim postupcima. Glumac Maciej Musiałowski u ulozi Tomaza je maestralna filmska figura čije prisustvo u kadru ostavlja isti emotivni pečat kao i Finiksov – Džoker. 

Istina je da “The Hater” na momente grize zalogaje koji ne može da sažvaće, naročito zbog pojedinih ideja koje su načete, a nisu potpuno realizovane. Tehnički sitne i ne tako važne greške, i da žele ne mogu da upropaste celokupan doživljaj, naročito osećaj hladnoće u poslednjim minutima.  

Hejter voli da mrzi, ali još gore je kad je samo hejter bez ijedne emocije, stava, normativa i obraza.