Svi mi imamo barem jednog prijatelja koji preteruje. To je ona osoba koja će priču o čekanju gradskog prevoza pretvoriti u naučnu fantastiku, u kojoj će autobus oteti vanzemaljci, vozač postati jednorog, a putnici zombiji. Nekim čudom imigarcioni tim ga je spasio i došao je na vreme na piće. Na kraju neverovatne priče o GSP-u, ormanu, veštici, Narniji i lavu ne možete da ne volite svog prijatelja jer tako nešto može samo njemu da se dogodi ili barem on tako tvrdi. Netflix-ov “The Stranger” je taj vaš prijatelj, toliko preteruje da ne možete da dođete sebi od obrta koji se nižu jedan za drugim, i nestrpljivo čekate finale. A, finale ko finale, ne može da održi početno obećanje.
Vrlo je zanimljiva perverzna voajerska priroda serije “The Stranger”. Adaptacija istoimenog romana Harlana Kobena kao i svaka visoko profilna drama-triler suptilno prilazi vašem stolu, naručuje vam piće, namigne vam i kaže – e, moram da ti otkrijem jednu tajnu. Ne interesuje me ko si, ni šta si, ali progovori. Kad narativ prvi put zine i otkrije vam da supruga advokata Adama Prajsa, Korin, je pre nekoliko godina lažirala trudnoću i pobačaj, kao i da ne bi bilo loše da proveri da li su dva sina koje je dobio sa njom u braku njegova, teatralno se okreće sa zlokobnim osmehom i mišlju – e, sad crkni u neizvesnosti.
Adam Prajs je ostao negde na ivici neverice i sumnjičavosti posle susreta sa nepoznatom devojkom, koja preferira modnu kolekciju – džeparim po dućanima, da ga kopanje po istoriji kreditnih kartica i nesrećnog perioda kad je njegova supruga navodno izgubila dete vodi u najmračnije tajne ne samo svoje porodice, već i bliskih prijatelja. Ali, maleni britanski gradić je toliko tesan i funkcioniše kao sistem spojenih sudova da gotovo svaka druga osoba je uradila nešto toliko gadno i nekim čudom je povezano sa prvim komšijom.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
10 nagledanijih serija na Netflixu
Pored dileme uglednog advokata, detektivka Džoana Grifin ima posla sa odsečenom glavom alpake koja je završila na gradskom trgu i gomilom tinejdžera posle rejv žurke koja je mogla biti fatalna za jednog dečaka, vlasnicu poznatog kafea Hajdi Dojl ucenjuje, kao i Prajsa, ista devojka pričom da se njena ćerka bavi elitnom prostitucijom i da će njene slike biti dostupne celom internetu ako joj ne plati 10.000 funti i na sve to matori pandur u penziji ne želi da mu se sruči kuća kako bi se na tom mestu podigao britanski Beograd na vodi. I sad je pitanje – kakve veze ove priče imaju jedne sa drugom? Moram da priznam imaju i previše.
“The Stranger” kao dobar trač sa neverovatnom povezanošću likova njihovom prošlošću i pogrešnim izborima u sadašnjosti je besramni voajerski program u kojem se špijuniraju junaci priče kroz špijunku ulaznih vrata.
Genijalna dramatična udica prve epizode, a potom i u naredne tri, je u dobrim narativnim forama i britanskoj eleganciji glume i načinu odmotavanja radnje. “The Stranger” je serija koja ne davi gledaoca kao zmija žabu, već hita kao antilopa preko jezerceta da je korodil ne bi polomio kao dete zvečku.
Serija jako podseća na one knjige koje ne možete da ispustite iz ruke jer drži pažnju i ne želi da vas pusti do kraja. Međutim, prevelika drama i povezanost likova u poslednje dve epizode sve više počinje da podseća na neverovatnost Marfijevog zakona i latinoameričke sapunice u kojoj se više ne zna ko je koga tu obradio.
Na kraju ne zna se šta više boli – da li generalna banalnost završetka velike zavrzlame ili potrebe serije da nazanači kako je imala nešto jako važno da poruči na kraju. Ako je poruka – tajne razaraju porodice i prijatelje, jedno molim te idi u ćošak i nemoj da izlaziš iz njega je najadekvatniji odgovor gledaoca kreatorima.
Ali, ako zažmurimo na jedno oko, zbog poslednja dva sata, prokleto je zabavno gledati ko je tu kome zla svekrva jer naš prijatelj koji preteruje je uvek zabavan za slušanje.