Serija “The Boys” je ostvarenje sna svakog malog ili velikog hejtera superherojskih saga. Agresivni napadi televizijske i filmske industrije, sa ciljem da svako godišnje doba mora da bude ispunjeno barem jednim krhkim bićem sa natprirodnim moćima koje spasava univerzum, postaju trunje u oku koji ne može da izađe, ma koliko god se trudili da ih iščupamo prstima ili zalivanjem vodom nad lavaboom. I dok Marvel na Comic-Con-u najavljuje još jedan krug pakla superheroja u narednim godinama striming servis Amazon Prime odgovara serijom “The Boys”. Jedan direktan srednji prst u oko.
Prvi put posle mnogo godina torture superherojskim filmovima i serijama, koji nisu nužno svi loši, ali brate što je mnogo mnogo je, servirana nam je stripska adaptacija Derika Robertsona i Garta Enisa koja je vrlo transparentna kritika savremenog društvenog poretka.
Prvi put u životu sam gledao Avengers (sva tri dela) i imam samo jednu reč
Histerična vriska i piska za Marvelovim junacima i njihovi dramatičnim životima u “The Boys” dobija svoj satirično cinični obrt. Neo-kapitalistička mašinerija udružena sa političkom alavošću iskoršćava brlog ljudi sa postmodernističkim moćima kako bi na njima zarađivala uz pomoć društvenih mreža na kojima junaci modernog doba kao Instagram influenseri moraju da se predstave u što boljem svetlu i navuku lajkove i preglede, prodajom kostima, prodajom igračaka sa likovima koji štite gradove širom Amerike, filmskim odisejama, ali i preprodajom junaka, nešto poput igrača u fudbalskim klubovima. U suštini superheroj je roba koja se dobro proda.
Vlasnica korporacije “Vought” svoju mnogobrojnu gomilu prodaje gradskim vlastima širom države kako bi zaštitili narod od zlotvora i uz to gradili svoju reputaciju. Ono što narod ne zna je da većina superheroja je neotesano, sebično, agresivno, sadističko đubre koje samo misli na sebe. Blud i razvrat iza zatvorenih vrata baca drugačije svetlo na njihovo dobročiniteljstvo. Licemerno zavaravanje društva o pravima ljudi, različitosti i mantre da su svi jednaki je politička manipulacija sivim masama kojima se talasa.
U drugom uglu ringa ekipa koju čine Hjui, Frenči, Majičino mleko i Koljač – su obični smrtnici. Hjui je prodavac bele tehnike i ekspert za moderne tehhnologije čiju je devojku pred njegovim očima na komade razneo jedan od veljnih superjunaka, poznatiji kao A-Train. Moćnik koji trči brzinom svetlosti nije video nedužnog civila i od nje je napravio kašu, a Hjuia ostavio da kraja života istraumiranog. Koljač ili u originalu Bili Bučer je bivši cajkan koji pokušava da raskrinka korporativni sistem koji drži superheroje pod svojom šapom jer izgleda Svevišnji nije bio taj koji ih učinio darovitim, već nešto drugo. Frenči, Francuz naravno, je ekspert za pronalaženje slabe tačke najjačih ljudskih bića na svetu i njihovo likvidiranje. Veliki je ljubitelj halucinogenih droga i rešavanja zagonetki. I na kraju Majičino Mleko, Afroamerikanac o kojem se na početku malo zna osim da je mnogo opasan osim kad mu se devojka javi na telefon.
Ekipa koja se sastavila nesrećnim spletom okolnosti u četvrtoj epizodi Koljač komično naziva Spice Girls i da ne mogu jedan bez drugog kao što ni Spajsice kao samostalne umetnice ne mogu da uspeju u karijeri. Sukob dve strane je praćen psovkama, kvoločnim ubistvima, eksplicitnim scenama od kojih malo zna da se poveća kiselina u želudcu i neizbežnom dramskom pozadinom.
“The Boys” u svom rukavu ima previše likova i previše paralelnih radnji. Iako je fokus na osveti Hjuia zato što mu je neko razneo devojku nasred ulice, priča se račva i zalazi u korporativni sistem koji je ujedno kritika modernog društva i kako se suludo zarađuje na aktuelnim trendovima, ali sa neizostavnim dramskim momentima glavnih junaka.
Zapravo sve odlično funkcioniše dok je serija fokusirana na ciničan humor, nasilje, opaske i ošinute likove. Odlična glumačka postava, dijalozi i vizuelni identitet čine osam sati serije vrlo zarazno i vrlo zabavno. Ali, uvek ima ali.
“The Boys” zbog filovanja paralelnim radnjama povremeno zaboravlja šta se desilo u prve dve epizode i priču samo gura dalje, a da bi je produžio ulazi u reon dramskih i povremeno romantičnih elemenata koji su tonski kontrast sa njegovom brutalnom prirodom. Nažalost, deo serije koji igra na kartu emocija ne pravi balans, već prevrtanje očima jer ako ćemo da budemo bezobrazni, budimo bezobrazni do kraja.
Činjenica je da je u pitanju vrlo hrabra serija čija su ciljna grupa ljudi preko 30 odina. Ali, potpada pod uticaj savremene televizije jer su kreatori ubeđeni da bez malo drame serija neće imati poruku. Zapravo, “The Boys” već u prve dve epizode šalju vrlu jasnu poruku i nije imalo potrebe da u poslednjoj epizodi imamo epilog koji je mlaka pegla.
Serija “The Boys” je najbolji debitant ovog leta bez obzira na kikseve koje ima jer je zaista ludo zabavan. I da, uspešno vadi trunje iz očiju.