Šta je život nego kutija u koju te uguraju uz napomenu – ako previše visoko skočiš, razbićeš glavu. Ako previše lupaš nogama, propašćeš. Ako se zaletiš levo ili desno, ostaćeš da sediš u sredini ugruvan i sa modricama. I da, na kraju ćemo da te spakujemo u kutiju i to što si živeo u kutiji živeo si, ostatak večnosti ćeš provesti u drvenim zidovima. Komandujuća društveno-kulturno-religijska instanca je i stvorena da ljudi u kutijama nikako ne iskoče iz okvira, jer što je sigurno, sigurno je. Tako je i sa Ramijem, našim drugom. U krštenici piše da je iz Egipta, muslimanske veroispovesti, sa trenutnim prebivalištem Nju Džerziju. To što je milenijalac u multietničkoj i multikulturalnoj zemlji, bez obzira na pravila koja su mu nametnuta rođenjem i guranjem u kutiju, spoljni stresori ozbiljno drmaju kavez u kojem bi da bude ono što su ga naučili.
Rami Jusef, kao i Fibi Voler Bridž u delimičnoj autobiografiji “Fleabeg“, u seriji “Ramy” ima mnogo pitanja i svakodnevnih komičnih situacija da podeli sa publikom. Njegova religija je samo jedan deo njegove ličnosti, jer se grčevito bori da ispoštuje ono što su njegovi preci nametnuli, dok sa druge strane krši svaki zakon koji je neko vekovima pre njega zapisao na parčetu papira.
Rami je propali milenijalac koji živi sa roditeljima. Doduše, jako je srećan što ima svoju sobu. Kad smo kod životnog uspeha i potrebe za životnim prostorom. Nema preterano sreće sa devojkama. Nije da ga ne vole, samo njegov verski naoštren um misli da sreća leži u ženi iste pozadine kao što je on, a opet je traži u, kako njegovi roditelji kažu, “belkinjama koje piju, puše, viđaju se sa drugim muškarcima”, naprosto – fuj belci i Jevreji.
Ah, da, nema političke korektnosti u “Ramy”. Svaka manjina, mrzi drugu, a obrnuti rasizam i stereotipi pršte na sve strane. Najbolji Ramijevi prijatelji, na papiru poslušni Muslimani, su definicija pseudo pobožnika. Priče o dojkama, raširenim nogama, pornjavi i šta je ispravno po njihovoj veri nekim čudom idu zajedno u paketu, dok apsurdno komično negiraju sve ono za šta se u svojoj zajednici predstavljaju.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Ramijeva sestra Dina odavno je shvatila gde živi i šta se traži od nje, ali ne daje ni pišljivog cvonjka na ono što čuje i vidi. Mada, joj opasno ide na živce to što kao žensko dete je uvek pod roditeljskom lupom. Gnuša se od rođaka iz dijamantske četvrti kojeg je častila epitetima – homofob, konzervativac, mrzitelj Jevreja, žena, u suštini – svega što ima dve noge i govori.
I tu smo svi zajedno sa Ramijem, Dinom, njihovim roditeljima, rodbinom i prijateljima. Svi zajedno u jednoj kutiji. Bilo bi jako dosadno da svi mirno ćute i poštuju ono što im je rečeno i što su naučili. Umesto toga lupaju debelo glavom u plafon, nogama o patos i pesnicama zamahuju levo i desno.
“Ramy” kroz epizode udaljava se od priče religijskog milenijalca u realtivno liberalnom svetu koji je okovan predrasudama i pogrešnom percepcijom sveta, pa će narativ s vremena na vreme uskakati u kožu i drugih aktera sa ciljem da otvori prozore i vrata široj slici života jedne porodice.
Serija kao delimična autobiografija ne pametuje i ne želi da nametne ništa kao domintan motiv i obrazac, naprotiv. Vrlo komično i iskreno posmatra šta se događa kad vas kutija u kojoj živite definiše. Možda je porodica iz Egipta, muslimanske veroispovesti, ali njihovi problemi i razmišljanja su relevantni za svaku porodicu, kao što su Ramijevi. Rami, nije kao mi, ali ipak je naš drug i jako je zabavno šetati sa njim kroz dve sezone.
Serija Ramy (prva i druga sezona)
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
Serija “Ramy” bi bila pogrešno definisana kao priča o porodici iz Egipta, ovo je priča svake porodice i milenijalaca samo što je smeštena u drugačijoj kutiji.
volim
- odlična reprezentacija manjine
- kreativan i apsurdan smisao za humor
- narativ iz više uglova
- univerzalnosti priče
- glumačka postava
Ne volim