Dobar pripovedač je vrlo intrigantna sorta. Zna kako i na koji način da prelomi reči preko jezika i zaustavi se na trenutak, pre nego što zada onaj mali, ali veoma bitan udarac u priči ne bi li od znatiželjnika koji ga okružuju izvukao gladan pogled željan još reči za smeh i za razmišljanje. Fibi Voler Bridž je ta osoba. Možda vam samo ime ništa ne znači, ali ova više nego talentovana mlada dama stoji iza hit serije Killing Eve. Pre nego što je svetu predstavila Iv i Vilanel 2016. godine ispričala je naizgled običnu, ali beskrajno duhovitu i tragičnu priču o Flibeg, odnosno o sebi uz neizbežnu dozu fikcije.
Upoznajte Flibeg ili možda bolje da vam se ona sama predstavi rečenicom koju izgovara u dva ujutru na vratima očevog doma.
“Imam užasan osećaj da sam pohlepna, perverzna, sebična, apatična, cinična, moralno bankrotirana osoba“, na šta joj njen otac odgovara: “Pa, to si nasledila od majke”.
Zapravo smrt majke i najbolje prijateljice su dve najveće tuge Flibeg koje nosi u džepu, a iz njega samo vadi duhovite komentare na račun svog seksualnog života i potrebe za autodestrukcijom.
Posle smrti majke koja je otišla na onaj svet zbog kancera dojke, distancirani, ali veoma zabrinuti otac ćerke, Flibeg i Kler, redovno šalje na kontrole jer kako kaže naša junakinja: “U našoj familiji vladaju zle sise“.
Postoji još jedno pritajeno zlo u porodici – kuma (oskarovka Olivija Kolman). Možda kuma nije dugme, ali kuma je odmah ćapila udovca i postala maćeha Flibeg i Kler. Zanesena umetnica (kuma) je nasmejano biće koje drži sataru iza leđa i u stalnom ste strahu da će na porodičnom ručku nekom odseći jezik i servirati ga kao delikates tog dana.
Nisu muke samo disfunkcionalna porodica i sestra čiji je muž ortodoksni alkoholičar i neotesana seljačina, već problematični emotivno-seksualni odnosi sa muškarcima koji kao da su ispali iz nekog crtanog filma i karijerna neusmerenost. U prelepoj kataklizmi života Flibeg pronalazi način da gotovo svaki neprijatan ili ružan događaj protumači kao komičan čin. Junakinja će se svaki put okrenuti kameri, kao dobar prijatelj kojeg mnogo volimo, i kratko prokomentarisati šta se događa oko nje.
Serija “Fleabag” je daleko od situacionog žanra koji prati propali život žene u tridesetim. Tragična životna priča o osobi koja deluje kao neko sa kime bismo se družili je zamaskirana obrtom na kraju prve sezone. Poprilično šokantnim i neočekivanim.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Apsolutno fantastična serija “The Marvelous Mrs. Maisel”
Autorka ne želi da se empatišemo sa njom niti da je volimo. Bezuslovno nam daje uvid u život koji je beskrajno duhovit i isto tako tužan. Od komične scene na sahrani majke Flibeg koja besno pokušava da se poružni jer se taj dan nekim čudom probudila sa savršenim licem i svi joj na sahrani upućuju komplimente i saučešće, preko nadrealnog događaja za večerom u kojem je razbila nos suprugu svoje sestre, pa do muvanja sa sveštenikom.
“Fleabag” je neobična vrsta voajerizma. Žmirkanje kroz špijunku nečijeg života koji je sočno zabavan za prepričavanje komšinici. Iako posle prve sezone od šest epizoda deluje da Fibi Voler Bridž nije mogla da nadmaši sebe, u drugoj sezoni je nekim čudom zagrebala po temi koja je provokativna, drska, ali nimalo banalna i nimalo naivna.
Fibi Voler Bridž je maestro pripovedanja, toliko je dobra da pored odličnog scenarija i dijaloga ne štedi i na vizuelnim znakovima pored puta. Pa, tako u drugoj sezoni u najočajnijim momentima sedi na autobuskom stajalištu na kojem je je ispisano ćirilicom – ŽIVOTE.
Upravo tako. Eh, moj živote. To bi bio drugi naziv za seriju “Fleabag”, ali i za svaki drugi život koji je ponekad sunčan, a u uglavnom crn. Ali, u crnini postoji neverovatna doza humora samo je pitanje – da li možete u mraku da vidite, kao što to radi dobar pripovedač poput Voler Bridž. Serija koja vas garantovano vadi iz lošeg raspoloženja i letnje groznice neartikulisanih osećanja.