Koliko god uvodna scena sa natpisom “Dobrodošli u novi London. Ovde nema porodice, nema intime i nema monogamije” delovala kao košmarna erotizovana fantazija pojedinca koji prkosnom pesnicom maše prema stubovima civilizacije, normama i vrednostima, zapravo je mnogo bliža sadašnjosti, nego budućnosti. Možda smo daleko od genetskog inženjeringa i potpunog narušavanja mita o svetovnosti bračne zajednice, ali ideja intime nam uveliko klizi kroz prste kroz digitalni život u kojem su naši životi na izvolte. Sa njom je došao problem emotivne konekcije i interpersonalne intimizacije, što je nužno proizvelo veliki broj neobaveznih i površnih odnosa koji šljapkaju kaljavim putem “monogamija nije rešenje”. Toliko toga obećava moderna verzija “Vrlog novog sveta” Oldusa Hakslija. Nažalost, podjednako je površna i nesvesna same sebe kao i osoba koja je upravo objavila selfi i crče od refresh-a stranice da vidi koliko ima lajkova.
Hakslijev kultni distopijski roman objavljen je davne 1932. godine. Ni on, ni Džordž Orvel, pa ni Margaret Atvud (Handmaid’s Tale) nisu bili svesni koliko su bili bliži predskazanju, nego fikciji. Svaki od autora ideje za priču crpeo je iz savremene istorije, političkih previranja, klasnog sistema i društveno-filozofskih ideja. Pisci u svom radu u potrazi za utopijom neminovno su plivali dubokim vodama distopije. Možda najbolje prikrivena utopija je upravo Hakslijeva.
Tabletica soma koja rešava sve promene (sličan proizvod pod imenom Džoj – Joy se pojavljuje u video igri “We Happy Few” inspirisana Hakslijem u kojoj stanovnici pokušavaju da zaborave da su im Nemci oteli decu posle fiktivne pobede u Drugom svetskom ratu), svet u kojem vlada samo otupela sreća jer je svest onesposobljena legalnom narkomanijom, orgije gde god da se okrenete, genetski inženjering (deca se više ne rađaju, prave se), klasno jasno definisano društvo koje se od malena uči kojoj grupi pripada i šta joj je funkcija, i Divljine.
Divljine postoje kao konstrukt, kao neko čudno udaljeno mesto, kao podsetnik na vreme u kojem su se ljudi venčavali, tukli u radnjama na popustu, rađali decu, muvali se, izlazili, učili, radili. Taj svet više ne postoji, ali možete da ga posetite čisto zabave radi u stilu “Westworld-a”.
Po naredbi posetiće ga Bernard Mark pripadnik alfa+ društvenog staleža i njegova pacijentkinja Lenina beta+ pripradnica novog Londona. Dva sveta, savremeni i po merilima Vrlog novog sveta, divljački, gadno će se sukobiti u zabavnom parku, u borbi za slobodu izbora, sreće i svesti.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Na papiru “Brave New World” oslanjajući se na kultni roman ima sve što je potrebno, u egzekuciji je generička, površna, banalna i nadasve dosadna akciono-avanturistička naučno-fatnastična drama. Hakslijev roman koji intrigira posle skoro čitavog veka i koji je i dan danas relevantan u tumačenju društva, u verziji Dejvida Vinera i Granta Morisona je ispodprosečna zabava koja čak nije ni zabavna.
Problematična izgradnja sveta koja je u narativu predstavljena upornim insistiranjem na sceni orgija i aludiranje na scenarijski koncept “Westworld-a” sa konfuznim i ničim izazvanim komplikovanjem ionako nebitne radnje, narušava osnovnu ideju i mnogo interesantniju analizu društva iz Hakslijevog romana.
S vremena na vreme se pojavljuju fantastične ideje, kao kad Bernard i Lenina se stide frantazija o monogamiji i braku ili internalizovani sukob Bernarda zbog onoga što oseća i što ga soma sprečava da oseća, ugušene su plastičnom karakterizacijom, jeftinim akcionim scenama, usiljenom patetičnošću i jednostavnošću scenarija koji kao da se obraća publici uzrasta do 7 godina.
“Brave New World” je propuštena šasna i veliki promašaj savremene striming scene koja uporno potcenjuje publiku i žanrovski oblači priče u “prihvatljivo za gledaoce” čime ih omalovažava i uništava originalne ideje koje bi bile fantastične za trenutni društveni poredak.
Koliko god da je tema provokativna i inspirativna, na veliku štetu u realizaciji samo je površna i dosadna.
Serija "Brave New World"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
U seriji “Brave New World” ništa nije hrabro, ni novo.