Internet urbana legenda za koju je zaslužan Erik Knudsen o visokom čoveku, bez lica u poslovnom odelu iz današnje perspektive deluje kao davna prošlost. Međutim, Slender Man je u međuvremenu postao neka vrsta Fredi Krugera 21. veka – jeziva figura koja se iz nepoznatog razloga uvek okomi na decu ili tinejdžere.
Priča o jezivom čoveku bez lica započela je na forumu “Something Awful” 2009. godine. Erik Knudsen se prijavio na konkurs “Create Paranormal Images” fotošopiranom fotografijom na kojoj neobično obličje nalik na visokog poslovnog čoveka stoji iza grupe nasmejanih klinaca uz opis koji aludira da je u pitanju stvarni događaj i da su sva deca nestala. Oduševljenje članova foruma Knudsenovim radom se brzinom svetlosti poput virusa proširilo društvenim mrežama. Ljubitelji izmišljenih priča zbog viška slobodnog vremena i mašte, naravno, razvili su razne teorije o Slender Man-u. Teorije su otišle toliko daleko da je neko čak izmislio priču o dečaku iz Nemačke koji je nestao u 18. veku, a za njegov nestanak je kriv, gle čuda, Slender Man. U suštini niko ne zna poreklo, niti ko je ovaj jezivi internet lik. Možda je vanzemaljac, zli duh, halucinacija? Ko zna.
Slender Man je ubrzo postao internet maskota i noćna mora. Nekoliko video-igara je zasnovano na ovoj urbanoj legendi, ali nekim čudom nijedna filmska kuća nije iskoristila trenutak da zaradi milione na imaginarnom liku o kojem se jako malo zna, sve do danas.
Nažalost, priča o Slender Man-u nije upotpunosti naivno prošla među korisnicima društvenih mreža. Naime, 2014. godine dvanaestogodišnje Morgan Grejser i Anisa Vier iz Vinskonsina namamile su svoju drugaricu u šumu, a potom je 19 puta izbole nožem i ostavile je da premine. Kako su devojčice objasnile policiji, morale su da slušaju Slender Man-a jer on može da manipuliše ljudima i da im “uđe u glavu”. Ispostavilo se da Morgan pati od šizofrenije i da je Anisa bila podložna uticaju drugarice, ili kako su stručnjaci objasnili “podložna u deljenju iluzija”, što je na kraju rezultovalo jezivim zločinom. Tinejdžerke su osuđene na boravak u mentalnoj instituciji (Morgan – 40 godina, Anisa – 25 godina), a njihova prijateljica je srećom preživela brutalan napad.
Prošlo je četiri godine od bizarnog incidenta i gotovo su svi zaboravili priču o Slender Man-u, sve dok nas Sony nije podsetio. U eri nostalgije za prošlim vremenima filmska kompanija je mislila da je dobar trenutak da se obnovi gradivo. Rezultat nije najsajnije prošao jer je okrug Vinskonsin zabranio prikazivanje filma zbog nepotrebnog otvaranja starih rana. Porodice devojčica su izrazile svoje nezadovoljstvo zato što neko pokušava da zaradi na tuđoj nesreći.
I pored negativnih reakcija interesovanje za filmom je veliko jer možda film ima odgovor na mitologiju Slender Man-a, možda će se film na efikasan način pozabaviti kolektivnom histerijom na društvenim mrežama, možda će biti dobar horor film. Možda…
Ukratko da odgovorim na sva pitanja – ne, ne i ne.
Filmska adaptacija legende nas na brzinu upoznaje sa četiri tinejdžerke Vren, Kloi, Kejti i Hejli. Nerazdvojne drugarice jedne večeri po upustvu drugara iz škole uz pomoć viralnog video-klipa prizivaju Slendera. U stilu legende od krvavoj Meri i filma “The Ring” u toku gledanja klipa žrtve će čuti tri zvona posle kojih će se pojaviti ozloglašeni duh i čitav ritual je propraćen brzom smenom bizarnih slika. Bezazlena internet šala postaje surova realnost nakon što Kejti nestane na školskom izletu. Devojčicin otac koji je notorni alkoholičar krivi ostatak skupine za satanističke ideje jer Kejtina soba prepuna slika o šumi i neobičnoj visokoj muškoj figuri u poslovnom odelu. Zašto Slender otima decu, gde ih vodi, ko je, šta je – nećete dobiti odgovor.
Ako u prvih 20 minuta filma pomislite da ne može biti gore, na scenu nastupa generički horor koji crpi ideje iz filmova koje smo prežvakali u poslednjih 10 godina.
Slender Man očajnički želi da bude “Ring” ili japanski “Ringu”, ali umesto VHS kasete decu ovog puta proganja digitalna verzija ukletog snimka. Film se oslanja na stvarne događaje iz Vinskonsina jer devojčice u toku filma repliciraju šizofrene ideje koje su služile kao validan argument Morgan i Anisi pred policijom.
Problemi sa Slender Man su nedostatak dobrog zapleta, potpuno prazni, generički likovi koji se ponašaju predvidivo (jeziv zvuk u podrumu – Idem da vidim šta se događa), veoma štura mitologija bez glave i repa koja na kraju ove dosadne horor balade antagonistu čini upravo onakvim kakvim ga vidimo – čovek bez lica, bez korena, bez nekog preteranog smisla i on je tu jer treba da nas uplaši.
Ovo je jedan od onih slučajeva kad je legenda jezivija od dugometraženog filma. Priče koje su okruživale Slendera na internetu barem su konstruisane tako da vas podiđe jeza, ali u dugometražnom slučaju jedino što vas podilazi je napad dosade.
Film pati od bezbroj veoma plitkih narativnih rešenja. Tinejdžerke nakon nestanka drugarice provaljuju u dom Kejtinog pijanog oca kako bi se dočepale više informacija i nekim čudom on nije ni primetio da mu tri osobe ordiniraju kućom. Scena u kojoj Slender napada uz pomoć Spanchat-a je više smešna nego što je strašna i po ko zna koji put holivudski moćnici tretiraju publiku kao potpune idiote. Umesto da film istraži polje histerije, teorija zavere i pruži barem pristojnu mitologiju, sve tone u klišeirani mulj koji više nikom nije interesantan.
Nije sve baš toliko crno. Film ima jako dobar tonski i atmosferski kontrast, tako da vizuelna i audio podrška samo malo vade čitavu priču iz mulja. Ali, dobar audio inženjering nije dovoljan za dobar horor film.
Slender Man niže suze za boljom pričom i talentovane mlade glumice su zaslužile dobar film u kojem mogu da glume jer ovom nisu mogle da pokažu ni T od talenta za glumu. Film je zakasnio čitavih pet godina za hajpom i sad je samo bleda senka internet drame i izmišljenih priča koje su kružile, ali su barem bile strašne.
Pročitaj i: