Neraščišćeni računi. Raskid bez objašnjenja zašto, otkaz bez najave i astronomski račun za telefon bez listinga da potvrdi ko je zvao Novi Zeland su mučan i neretko dugoročan proces koji zahteva da kao najveća psihopata uhodite izvor problema dok konačno ne počistite emotivne, finansijske i ego dugove. Kad se konačno dočepate korena i nasilno ga iščupate onda na miru možete da uživate u samozadovoljstvu kako ste sa svojih 10 prstiju rešili problem. Ali, šta ako se neraščišćen račun otegne 40 godina? Da li se zaboravi na problem ili postane još gori?
Bebisiterka Lori Strod i krvoločni Majkl Majers imaju istoriju dugu četiri decenije. Prvi put su se upoznali, doduše na neslavan način, davne 1978. godine u filmu Džona Karpentera. Lori je uspela da preživi pomahnitali napad Majersa, ali nije uspela da se otrese traume koja ju je zadesila. Iako je kostimirani ubica zaključan doživotno iza rešetaka mentalne institucije Lori je uvek znala da je ostao jedan neraščićen račun – njena glava na Majklovom tanjiru.
Od prvog dela filma “Noć veštica”, pa do danas prošlo je 40 godina, a u međuvremenu se dogodilo mnogo nastavaka. Novi film Dejvida Gordona Grina po svim kriterijumima je ostao zaglavljen krajem sedamdesetih, potpuno ignorišući šta se sa žanrom u međuvremenu desilo.
Horor žanr koji je iznenadno počeo da cveta (narativno i scenarijski) od početka 21. veka prestao je samo da bude strava i užas, već nadžanr koji u blender gura elemente drame, komedije, psihologije i umetničke apstrakcije. Pomahnitali ubica, iskežena demon časna sestra ili čudovište koje čuči u podrumu više nisu efektan element za zastrašivanje publike. Istina je da je Grin želeo da oživi originalni duh filma “Noć veštica”, ali je zaboravio da učini bilo šta što bi ga pozicioniralo kao moderni horor klasik.
Nova verzija “Halloween” se pravi da se nastavci nikad nisu desili i film prati kultne likove 40 godina nakon nemilih događaja. Preživela Lori je majka i baka koja se udaljila od porodice kako bi napravila uvtrđenje od svoje kuće u slučaju da Majkl pobegne. Četiri decenije je provela u usavršavanju rukovanja vatrenim oružjem, postavljanjem zamki i tehnikama samoodbrane kako bi preživela i rešila se najvećeg košmara ako odluči da dođe po nju.
Film otvara novinarski duo Aron Kori i Dejna Hajnes koji su dobili dozvolu da posete Majkla Majersa u mentalnoj instituciji, pre nego što dobije premeštaj. Visoki čovek, zamrnutog pogleda koji ne progovara ni reč i pored svih provokacija Korija, koji je doneo Majersovu masku u nadi da će otkriti nešto o ozloglašenoj psihopati, ostaje miran, ali njegove unutrašnje emocije unose nemir ostalim pacijentima.
Majkl Majers je za ovih 40 godina ostao enigma. Čovek sa natprirodnim moćima. Neuništiva badža sa nožem koji trpi udarce, metke, lomljenje kostiju i nekim čudom mu ništa ne fali. Objašnjena neće biti ni ovaj put, niti naznake kako je postao čovek od čelika.
U staromodnom horor stilu, Majersov autobus za premeštaj sleti sa puta, on postane slobodan čovek i počinje staro i ne tako dobro mlaćenjem nožem, čekićem, a ako treba problem rešava i golim rukama.
“Halloween” ima rasplinuti scenario koji vodi samo ka jednoj tački – okršaju između Lori i Majkl Majersa. Ostali likovi i narativne putanje isključivo su tu za veću minutažu. Lorina ćerka i unuka osim dramatične vriske i piske u trećem činu nemaju veći značaj za celokupnu priču, niti za psihološku porodičnu dinamiku.
Film se i dalje vodi horor formulom iz sedamdesetih. Ledeni čika sa nožem ide i ubija sve pred sobom za praznik “Noć veštica”. “Halloween” nema psihološki aspekt poput serije “Kuća na ukletom brdu” ili filma “Hereditary” i nema novih trikova u rukavu poput “A Quiet Place“, ostavljajući da čeka da li će Majers konačno da crkne na kraju filma.
Nije spojler, ali odgovor je ne, jer poslednja scena ukazuje da ovo nije kraj. Bez obzira na dobro strukturisan treći čin filma, dobru glumu Džejmi Li Kutris, Majkl Majers je posle 40 godina postao samo jedna naporna kostimirana spodoba koja ide okolo i mlati satarom – niko ne zna zašto, ni zbog čega, niti kuda plovi taj broj, a ima svaki mogući potencijal da popuni sve narativne rupe na način koji bi ljude istresao iz gaća. Nažalost, od kultne badže Majers je postao živa dosada.