Da budem iskren, nikad nisam bio fan antologije Black Mirror. I ne zato što mi se ne sviđa ili nije dobra, daleko od toga, već zato što me namuči. Ili što bi rekla baba moje koleginice “težinja”. Kao da mi nije dovoljno svakodnevnih muka Black Mirror mi se doslovno usere život. Naravno, pametnjaković, je pre nekoliko godina bindžovao tri sezone i posle toga nisam mogao da dođem sebi nedeljama. Kad je objavljen trejler za novi serijal, nisam uskliknuo od uzbuđenja jer sam se plašio da ću opet pasti u očaj posle nove sezone. Sačekao sam premijeru, ostavio je po strani sa idejom da pogledam jednu po jednu epizodu kako bih imao psihički predah. Posle pogledane pete sezone u jednom dahu imam pitanje – ili ja ludim ili ovo nije serija koju sam gledao. 

Peta sezona Black Mirror čine skromne tri epizode. I ne mogu da se otmem utisku da su na silu urađene čisto da bi se fanovi serijala ispoštovali. Posle prve epizode pomislio sam – ok, ovo nije bilo strašno koliko se sećam, posle druge sam i dalje bio u fazonu – ok, ajmo nešto, divlje, novo, revolucionarno i posle treće ostao sam u šoku jer sam bio ubeđen da sam pritisnuo neko dugme na daljinskom i prebacio na ko zna koju seriju na Netflix-u. 

Foto: Netflix

I sad ono čuveno pitanje – da li je vredno našeg dragocenog vremena, kao da nam se životne sekunde dokolice plaćaju u dukatima, majku mu. Uz moju omiljenu uzrečicu – pa, možete da pogledate prve dve epizode, ali ne nadajte se ničemu. 

Serija koja je poznata po svojoj uvrnutosti, fillozofskim, metafizičkim pitanjima, kritičnosti prema savremenoj tehnologiji i satiričnom pogledu na budućnost je postala iznenađujuće obična mlaka pegla koja nema sistem za izduvavanje pare. Znači, košulje će vam biti izgužvane posle gledanja, naročito ako su od pamuka, sindža se ne preporučuje zbog junske najavljene vrućine. 


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Serija “When They See Us”: Kandidat za najbolju seriju godine


Imamo tri već relativno poznate problematike koje se tematski provlače od samog početka Black Mirror-a, a koje su urađene na vrlo jednostavan, na momente efektan način, ali bez one gorčine i šamara iz lakta. 

Foto: Netflix

Epizoda “Striking Vipers” je fokusirana na pomeranje granica u kontekstu rodne odrednice i emotivno-drugarske veze između dva dugogodišnja prijatelja čiji su životi kako su godine prolazile postali prazni, monotoni, iscrpljeni, nešto poput dana mrmota. Ponovnu konekciju, pa čak i seksualnu, ostvaruju uz pomoć video-igre Striking Vipers u kojoj postaju digitalni likovi iz igrice zahvaljujući čipu za moždane vijuge koji simulira alternativnu stvarnost. Interesantno polje za istraživanje međuljudskih odnosa, moderne tehnologije i intimnosti, ali narativno je priča vrlo nemotivisana i neubedljiva. Što nas dovodi do druge epizode.

Smithereens” je moja omiljena od vesele trojke. Novopečeni vozač Ubera koji uhodi zaposlene u kompaniji Smithereens već nekoliko godina se bori sa emotivnom prazninom koja je nastala nakon tragične smrti verenice u saobraćajnoj nezgodi. Njegova jedina želja je da stupi u kontakt sa čelnikom firme koji je napravio aplikaciju čije je drugo ime – dnevna doza dopamina. Naš tragični junak je pre smrti voljene bio ozbiljno navučen na društvenu mrežu čuvene kompanije. Tragična i emotivna priča ima svojih blistavih momenata, ali naleta komičnih i paradoksalnih elemenata koji naginju brod u želji da ga prevrnu, što može biti odbojno pojedinim gledaocima. 

Foto: Netflix

I za kraj njegovo treš veličanstvo epizoda “Rachel, Jack, and Ashley Too”. Pogrešna na mnogo nivoa i mnogo načina. Budalasta tinejdž priča o pop zvezdi koja je produkt muzičke mašinerije i preambiciozne tetke, i introvertnoj tinejdžerki koja je njen veliki fan, dobija samo na trenutak fin začin u vidu lutke sa likom pevačice koja je obogaćena veštačkom inteligencijom i koju devojčica dobija za rođendan. Epizoda koja užasno podseća na svoju stariju braću iz ranijih sezona “Fifteen Million Merits” i “Be Right Back” ne vodi nikuda i nema nikakvu poruku, osim ako postoji skriveno značenje u tome što Majli Sajrus izvodi pesmu Nine Inch Nails. 


Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Serija “Swamp Thing”: Gledajte je, ali vodite računa


Pokušaj miksanja komedije i priče o usamljenosti i borbi za svoje ja i ostale milenijalske gluposti je napad empatijskog stida u svom punom sjaju. 

Šta reći, kakvu poruku poslati na kraju. Možda je vreme da ekipa Black Mirror-a nauči važnu lekciju – bolje stati kad je najbolje, nego se valjati u blatu. Em, treba dobra mašina čiji program dobro skida blatnjave fleke na otkuvavanju, em dobra pegla na paru. Nemaju ni jedno, ni drugo. 

PRESUDA
Stari dobri Black Mirror? Ne, to nije ta serija
51 %

1 KOMENTAR

Comments are closed.