Društvene mreže su inicijalno napravljene sa ciljem, ako je verovati kreatorima, kako bi ljudi međusobno komunicirali, digitalno se družili i razmenjivali iskustva. Paralelna realnost koja se kosi sa stvarnošću u kratkom roku je postala ratno tlo u kojoj je najjače oružje usijana verbalna oštrica. Facebook, Instagram i Twitter su kao rovovi u kojima ljudi čuče, povremno izvire da bi ispraznili AK 47, a potom nastavili da čuče do sledećeg obračuna. Sveto digitalno trojstvo je predstavljeno kao demokratsko tlo na kojem svako može da kaže šta hoće, da objavi šta god poželi i izbegne sve posledice sa kojima bi se suočio u stvarnosti. Naizgled slobodna volja je sve samo ne sloboda jer onog trenutka kad prihvatite uslove korišćenja vaši privatni podaci, svaki klik, svaka fotka i svaka ispisana reč više nije u vašem vlasništvu.
Racionalni deo mozga bi pomislio – šta koga boli uvo za moje lične stavove i fotografije šurakovog malog što okačih prošlog meseca. Gledajući Netflix-ov dokumentarac “The Great Hack” ispostavlja se da nekoga jako boli uvo za ove informacije. Manje više ih žiga žučni mehur za klinca koji na fotografiji čačka nos, ali zahvaljujući njemu mogu da naprave vaš psihološki profil koji će kasnije iskoristiti u svrhu kampanje i manipulacije.
Ozloglašena kompanije “Cambrige Analytica” je 2018. godine bila pod rafalnom paljbom magazina “Guardian” i New York Times” jer je otkriveno da je koristila privatne podatke Facebook korsnika u predsedničkoj kampanji Donalda Trampa, kandidata Teda Kruza, kao i da je zaslužna za neslavni Bregzit. Naime, sistem je funkcionisao tako što su profile ljude kategorisali u psihološke profile koji su utemeljeni na osnovu objava, reakcija i komentara. Ciljanim grupama od kojih je zavisilo ko će pobediti na izboru ili referendumu sistematično i kontinuirano u Newsfeed-u plasirane su poruke, članci magazina i grupe kako bi prevagnuli na jednu ili drugu stranu.
Iako sve deluje krajnje naivno, jer ko nas može ubediti u suprotno jer mi imamo svoj stav, targetiranje je repliciranje društveno-političke mantre šezdesetih u Americi kada su putem najmasovnijeg medija – televizije, ciljano puštane reklame o savršenim domaćicama, poželjnom izgledu, nepoželjnom ponašanju, dobrima koji razlikuju klase na višu i nižu, prestižnim stvarima itd. Epilog je formiranje društva koja će funkcionisati onako kako neko želi, a ne kako ono želi svojom demokratskom slobodnom voljom.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Dokumentarac o Majklu Džeksonu i njegovim žrtvama je težak za gledanje
“The Great Hack” prati tri ugla priče – fakultetskog profesora Dejvida Kerola koji je pokrenuo sudski postupak protiv “Cambrige Analyitica” nakon što je saznao da su iskoristili njegove podatke u predsedničkoj kampanji i kako bi mu se vratili oteti privatni podaci, novinarku lista “Guardian” Karol Kadvaladr čiji su tekstovi ušli u nominaciju za Pulicerovu nagradu jer je raskrinkala čitav sistem u razgovoru sa bivšim zaposlenim u “Cambrige Analytica” i Britani Kajzer. Naime, Kajzerova je najintersantniji lik jer joj je karijera eskalirala nakon učešća u Obaminoj predsedničkoj kampanji da bi potom svoje iskustvo iskoristila unutar “Cambrige Analyitica” kako bi pomogla Trampu i Bregzitu da se domognu cilja. Iako nije bila republikanski orijentisana omamljena uspehom radila je stvari sa kojima se nije slagala.
“Industrija nafte je prošlost, najvredniji resurs su podaci korisnika društvenih mreža jer oni menjaju sistem i sistem menja njih”, izgovara Britani Kajzer.
Dokumentarac “The Great Hack” kreatora Karima Amera i Erin Barnet ide napred-nazad i analizira događaje koji su se odvili od 2015. do danas. Iako nije po sredi najdetaljnija analiza kako i na koji način su glavešine “Cambrige Analytica” uzeli sve potrebne podatke za mainpulaciju Amerikancima i Britancima centralna okosnica je da demokratija kao politički konstrukt ne postoji.
Dovode se u pitanju odluke korisnika društvenih mreža, formiranje kolektivne svesti, psihološka manipulacija i na kraju zlouptreba u lične svrhe.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Dokumentarac o američkim internet zvezdama pokazuje koliki smo bednici
“The Great Hack” daje jasnu sliku kako korporativni digitalni sistem funckioniše i baca senku na društvene mreže što ga čini jako zabavnim za gledanje. Dva sata koja nećete osetiti, ali ćete imati još pitanja i zebnju da li da objavite tu sliku ili ne. U digitalnoj eri u kojoj se svi hvale kako su društveni i srećni, nikad nisu bili usamljeniji i izmanipulisaniji nego baš ovde i baš sad.