Kosa počinje da se diže, puls da se ubrzava, a prsti da se grče kad se pomenu zanimanja – influenser, bloger, vloger, jutjuber ili tviteraš. Milenijalci, naročito generacija Z, polomiće jezik da vam objasne da nije u pitanju nikakva šala i da je po sredi ozbiljan kreativan posao koji se ni po čemu ne razlikuje od rada u marketing agenciji ili medijskoj kući. Staro gvožđe, ljudi koji spadaju u kategoriju “pre digitalnih tehnologija, ljubitelji anolognih” što je ekvivalent za odrednicu “rođen pre nove ere“, doživljava napomenuta zanimanja kao nešto što je izmišljeno, što nije pravi posao i što je neretko, naročito kad su u pitanju žene, u konekciji sa elitnom prostitucijom – jer ko može da zaradi toliki novac od slikanja na Instagramu da bi se besumično bahatio komadima garderobe najskupljih dizajnera i putovanjima. Kad se na sve to doda kultura srećnih koja siluje sa društvenih mreža, nalet ozbiljne zavisti zbog osećaja lične nemoći, jer kako je moguće da takva glupost akumulira toliki kapital, formira veoma negativan prefiks za ljude koji su novac zaradili pošteno svojom idejom, ma koliko se činila glupom, ali koji su daleko od srećnih.
Dokumentarac “The American Meme” Berta Markusa je analitičan prikaz današnjice. I dok se češkamo po glavi pokušavajući da uđemo u trag fenomenu poznatiji kao influenser, kultura individualnog duha i jedinstvenosti koja negira kolektivni duh i socijalističku parolu da smo svi jednaki, napravila je digitalnu verziju čuvara podzemnog sveta Hada – troglavog psa Kerbera.
Da pojednostavim – influenser je poznata ličnost na društvenoj mreži koja je medij za sebe. Ne baš tako davno – televizija i novine su bile platforme za promociju, tačnije, mesta koja su oblikovala osobu koju su ljudi voleli ili mrzeli. Influenser je neko kome nisu potrebna dva zastarela kanala promocije – on je sam svoj brend, kontroliše svaki aspekt svoje javne ličnosti, predstavljajući svetu zašto je on drugačiji od drugih i zašto ljudi treba da ga prate.
On ili ona imaju toliki uticaj da mogu da prodaju proizvod nekog klijenta uz pomoć jedne fotografije na kojoj se on nalazi. Kako to uspevaju? Ljudi im veruju. Zašto? Zato što su napravili lik, konstrukt, osobu koja uliva poverenje pratiocima ili su oni sve ono što bi drugi želeli da budu.
Pročitaj: Ana Bučević o visokoj vibraciji je isto što i vidovita Zorka o crnoj magiji
Metju Felker, čovek koji je postao poznat jer je bio u spotu Britni Spirs za pesmu “Toxic”, na pitanje Markusa – šta to danas klinci žele, rekao je: “Jedino što žele je da budu poznati“. Na ovo se nadovezuje Emili Ratajkovski koja se proslavila učešćem u spotu Robina Tika “Blurred Lines” koja tvrdi da ne postoji ništa loše u tome što su neki ljudi željni pažnje, a kad već mogu da je privuku zašto od nje ne bi zaradili. I zarađuju. U dokumentracu neke od digitalnih zvezda otkrivaju koliko im je stizalo na bankovni račun nakon samo jedne fotografije koju im je klijent tražio. Sve deluje kao lak novac, koji zahteva samo dozu ludosti i gluposti.
Ipak, otac, sin i sveti duh današnjih internet zvezda Paris Hilton je patentirala foru pre digitalne pomame. Dokumentarac “The American Meme” je po prvi put izvukao sve ono što ljudi treba da čuju iz usta Hiltonove, odnosno, kako danas izgleda moderan biznis, koji je ona provalila pre svih.
Savremeno medijsko tržište je fokusirano na digitalnu formu. Razni brendovi jure razne ličnosti koje oblikuju mlade kako bi progurali svoj proizvod kao aktuelan, kul, u trendu ili kako se već danas kaže. Televizija ili štampa su nešto što je sve dalje milenijalcima, pa čak se i Facebook smatra davnim prošlim vremenom kod klinaca, a samim tim nerelevantnim za brendove koji žele da se pozicioniraju kao nešto što je važno u ovom momentu – što se mora imati.
I dok lete priče o novcu, uspehu, lakoj zaradi, idejama, “The American Meme” suptilno kopa ispod površine i dolazi do suštine života ljudi koji imaju u proseku između 50 i 100 miliona pratilaca. Nit više novca, niti više samoće. Ljudi koji su svačiji i ničiji. Oni žive za druge, a drugima su samo stepenica koju bi svi da preskoče i postanu nešto više.
Pročitaj: Tekst za sve one koji danas nisu srećni
“The American Meme” je važan za ovaj trenutak jer otkriva kuda savremeni život vodi i gde je trenutno. Čudili se ili ne čudili kretanju tržišta rada, nestabilnim poslovima, navali Instagram i rijaliti zvezda, u dokumentarcu je sve ono što gledamo u Srbiji danas i što nam nije jasno. Naravno, bonus je to što mi kao večito tranziciono društvo vučemo dodatne moralne traume koje se mešaju sa novim svetom koji, ako imate malo razuma i malo više godina, deluje vrlo zabrinjavajuće – jer individualni duh ima tendenciju da nas ubedi da je kul što smo sami, dok potpuno sami gledamo tuđi Instagram profil.