Moji gejmerski dani, ako smem tako da kažem, su daleko iza mene. Nekada davno, pre skoro dve decenije, radost u mom domu ispunio je PC. Još uvek ga se sećam. Beše to neki AMD K6-2 sa 450Mhz, 32MB RAM-a, TNT 2 grafička karta i hard-disk od 4GB ako se ne varam. Ova smehotresna konfiguracija je bila oltar kojem smo se klanjali moj brat i ja, i na kraju krajeva ludilo tehnologije te davne dvehiljadite. Moj telefon je trenutno barem 50 puta brži od starog prašinjara. Velika bela tandrkajuća kutija, posle desetina unapređenja – novih matičnih ploči, procesora i grafičkih karti (jeftinije bi nam bilo da smo trenirali tenis, nego što smo se igrali tenisa na kompu) je pala u zaborav jer smo se zaposlili, otišli na fakultete i život je odradio svoje.

Nekad je bilo potpuno normalno da se sati i sati potroše na igranje popularnih igrica, danas mi je do toga stalo kao do izveštaja o vodostaju. Pravo da vam kažem – niti imam kompjuter koji može da pogura današnje igre, a niti imam živce.

Poslednji trzaj se desio nedavno kad je brat nabavio Playstation 4. Kad se na sve to doda 4K televizor, osim što sam zinuo od čuda dokle je došla tehnologija, više nisam znao ništa. Džojstik mi je strano telo, posle dva tri poginuća odustajem jer kao što rekoh živci su se oprostili sa mnom (ipak sam deda i duša mi je stara), ali ne mogu da se otmem utisku da bi današnji klinci vrisnuli od smeha kad bi zaigrali neke od mojih omiljenih igara iz detinjstva jer su danas opčinjeni novim God of War i Zero Horizon Down.

Naravno sad bi trebalo da napišem kako današnja deca nemaju pojma i ne cene genijalnost koja utrla put onome što danas igraju, ali neću to učiniti jer se sve menja u treptaju oka. Siguran sam da među vama koji čitaju ima onih koji se sećaju ovih tehnoloških i narativnih ekstravaganci u periodu od 2000. do 2004. godine. Slobodno u komentaru dodajte one koje su obeležile vaše detinjstvo ili tinejdžerske dane.

Oni

Akciona makljaža i pucačina Bungie studija je bila popriličan izazov da se pređe. Oni je inspirisan manga animiranim filmovima i distopijskom budućnošću u kojoj je naravno sve crno da crnje ne može biti.

Clive Barker’s Undying

Ne preterujem ako kažem da je Clive Barker’s Undying bio Bioshock pre Bioshock-a. Priča o vojnom veteranu koji posle Prvog svetskog rata dobija pismo od svog druga iz rova Džeremaje koji traži pomoć jer se u njegovoj porodičnoj kući događa nešto veoma neobično. Članovi porodice su preminuli pod misterioznim okolnostima i Džeremajini braća i sestre se vraćaju da ga povedu sa sobom u grob.

Undying nisi smeo da igraš u mraku.

Soul Reaver 2

Jadni Razijel 🙁 Jedan od čuvara i sluga vampira Kejna je zbog ljubomore i ogromnih krila bačen u ambis, ali stari bogovi su se postarali da ga dignu iz mrtvih (mada je tehnički već mrtav) kako bi se osvetio svom tvorcu Kejnu. Na svom trnovitom putu sakuplja duše svojih neprijatelja.

Return to Castle Wolfenstein

Dvorac Vulfenštajn je 2001. godine bio vizuelna ekstravaganca. Za današnje standarde je presmešan, ali alternativna verzija Drugog svetskog rata i SS jedinica koje su se bavili paranormalnim aktivnostima ludo su nas zabavljale pre 17 godina.

No One Lives Forever

Apsolutno jedna od mojih omiljenih igara ikada. Satirična i komična verzija Džejms Bonda ispričana iz ugla cinične Kejt Arčer koja ima pune ruke posle za vreme Hladnog rata.

Genijalno, naprosto genijalno.

Tomb Raider 4

Ovo je bila navodno poslednja avantura o Lari Kroft jer čuvena junakinja na kraju ostaje zarobljena u grobnici iz koje nema izlaska. Naravno, posle The Last Revelation objavljeno je more avantura Lare Kroft, ali tada svi smo bili tužni što posle dve nedelje muke i rešavanja zagonetki (tada nije bilo youtube tutorijal kako da pređeš nivo) Lara umire.

Silent Hill 2

Jedina šteta je što Silent Hil 2 nikad nije ekranizovan (postoji film zasnovan na prvom delu i užasan je). Fantastična psiho-horor piča o Džejmsu Sandrlendu koji se vraća u Silent Hill zbog pisma koje je dobio od svoje supruge koja ga poziva da se ponovo sretnu na njihovom omiljenom mestu. S tim što je njegova supruga davno mrtva.

Psihološka Džejmsova igra i Silent Hill koji je svojevrsno čistilište za grehe je manifestacija svih misli i loših postupaka glavnog junaka.

Možda najbolja horor-igra ikad.

Sims 2

Ako nešto ljudi vole, onda je to da se igraju boga. U Simsićima mi smo bog i batina. Stvaramo ljude, kontrolišemo njihove živote, gledamo ih kako rastu, uče, razvijaju se i umiru. Možemo da ih učinimo dobrim, lošim, tužnim ili srećnim. Ovo je jedna od onih igara koja se igra mesecima i nikad ne dosadi.

Evil Twin

Za Evil Twin je retko ko znao i čuo. Spoj Rayman-a i American McGee’s Alice o siročetu Siprijenu koji posle rođendanske proslave u sirotištu baca kletvu na svoje drugare odlazi u paralelnu dimenziju Underbad u kojoj može da menja oblik u stilu doktora Džekila i gospodina Hajda.

Veoma kompleksna, zabavna i fantastična priča o dečijoj mašti.

Max Payne

Max Payne je bio svojevsna tehnološka revolucija jer je doneo bullet time efekat inspirisan Matrix-om koji je harao u bioskopima početkom 21. veka. Priča o propalom policajcu i svim nevoljama koje su ga snašle posle ubistva supruge i deteta kroz stripski način pripovedanja je bio najveća opsesija 2001. godine.

Heavy Metal FAKK 2

Heavy Metal FAKK 2 je Lara Kroft na steriodima. Igra zasnovana na istoimenom animiranom filmu prati Džuli i ugroženu planetu koji napada stari nezvani gost.

Freedom Force

Taktičk RPG u svetu superjunaka koji pokušavaju da spasu Petriot Siti. Ova je više bila za one koji imaju strpljenje i koji vole da smišljaju način kako da pređu nivo.

SWINE

Ratna strategija u kojoj su sukobljene strane prasići i zečevi. Prasići imaju nemački, a zečevi francuski akcenat. U stilu Drugog svetskog rata zaraćene strane se makljaju oko šargarepa i žireva.

Sećam se da je igra toliko bila zahtevna da je uvek kočila ma koliko imali dobar komp.

Homeworld

Svemirska strategija je bila keva vizuelne produkcije u svoje vreme. Za mene je bila užasno komplikovana, ali moj brat je bio opsednut ovom igrom. Pročitao sam da je nedavno izdata remasterizovana verzija Homeworld-a koja je prilagođena za današnje standarde.

Post Mortem

Point and click avantura o jezivim ubistvima u Parizu. Prokleto je komplikovana, postoji milion likova koji su svako na svoj način upleteni u bizarna ubistva, ali kraj i obrt su genijalni.

American McGee’s Alice

I za kraj moja zauvek omiljena Alisa. Iščašena verzija priče Luisa Kerola. Alisa je posle smrti roditelja se obrela u mentalnoj instituciji. Višestruka mentalna oboljenja je vraćaju u Zemlju čuda, ali tamo je ne očekuje šareni svet, već doslovni horor. Čeršijski mačak koji govori glasom Entnoni Hopkinsa “Kad jaganjci utihnu”, zec sa unakaženim licem, jezivi zmaj Džabervok i Crvena kraljica šalju svoje sluge po Alisu, ali ona se bori sa ogromnim nožem, kartama-žiletima, demonskom kockom, kroket maljem, čupavcem koji nakon iskakanje iz kutuje eksplodira i ledenim štapom. Čista genijalnost.

Pročitaj i:

5 najstrašnijih knjiga Stivena Kinga

Crtaći našeg detinjstva koje današnje klinci ne bi razumeli