Napomena: Nova godina, nova pravila. Serije koje nakon debitovanja nemaju dostupnu celu sezonu ili distributer ne obezbedi za potrebe recenzije skrinere neće dobiti ocenu. Po završetku sezone naslov će dobiti novi tekst i ocenu za sezonu. Premijera jedne ili više epizoda biće kategorisane kao “prvi utisci”.
Svečano otvaranje četvrte faze Marvelove striming franšize može biti žanrovski šok za fanove dosadašnjeg filmskog rada gigantskog univerzuma. Za one kojima je do superjunaka i dosadašnje kompleksne filmske mitologije stalo kao do lanjskog snega, “WandaVision” dolazi u iznenađujućoj bizarnoj, duhovitoj (ne uvek) i intrigantnoj formi. Negde između vintidž sitkoma, Linčovske zlokobne atmosfere, Trumanovog šoua i psiho-horor elemenata, premijera nove Marvelove serije više deluje kao stilska moša koja će se pretvoriti u nešto potpuno drugo u kasnijim epizodama.
Gde smo?
U košmaru suburbijske američke domaćice šezdesetih godina prošlog veka, ofarbani monohromom u retro 4:3 aspect ratio.
Kako smo dospeli tu?
Ni Wanda, ni Vision nemaju odgovor na ovo pitanje. I bolje je da ih niko ne pita jer taj znak pitanja unosi nemir u njihov izrežirani sitkom život kojem se publika gromoglasno smeje. Već im je dovoljno teško što prikrivaju svoje natprirodne sposobnosti od znatiželjne komšinice i Vision-ovih kolega sa posla. Android i telekinetičarka koja ima sposobnost da manerviše prostorom neodoljivo podsećaju na retro parove klasične američke televizije. Ispred ulaznih vrata su savršeni bračni par jer tako nalažu pravila uštogljene suburbije, ali kad se zatvore, dobro znaju šta kriju u zidinama kuće.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Prvi utisci | Serija “American Gods” 3. sezona: Hvala bogovima starim i novim jer je ponovo dobra
Osim da su tu gde jesu, ne znaju ništa drugo. Ni kako su tu dospeli, niti ispituju svoje postojanje, ne znaju čak ni kada su se venčali, ako su se uopšte venčali jer od burme ni traga ni glasa.
Prva komšinica Agnes (fantastična Ketrin Han) je prototip ličnosti – osmeh ispred, flaša alkohola iza, dok suptilno baca varnice na epohalnu dosadu naselja u kojem živi.
Posle prvobitnog čuđenja i pitanja kako su Marvelovi junaci postali sitkom sa referenciranjem američkih serija šezdesetih i sedamdesetih godina, u pretposlednjem činu prve epizode (slična scena će se ponoviti i u drugoj) događa se zlokobna žanrovska promena koji probija četvrti zid, stilski oblikovna po uzoru na Dejvida Lična. Kad se obrve podignu, dolazi još jedno iznenađenje – Trumanov šou element priče. Pažljivije osluškivanje onoga što likovi izgovaraju, otkriva da nisu upotpunosti zaboravili šta se dogodilo u “Infinity War”
“WandaVision” u premijerne dve epizode oblikovan je u klasičnoj retro komedija formi. Za najbolje momente zadužene su Agnes (Ketrin Han) i veteranka Debra Džo Rup. Elizabet Olson kao Wanda i Pol Betani kao Vision nisu rođeni komičari, ali kad im scenario dozvoli uspevaju da pogode žičicu koja će oblikovati osmeh na licu.
Stilski i glumački “WandaVision” je oda američkoj klasičnoj televiziji i kao takva nije najsrećnije rešenje za široku publiku, pa čak ni za onu koja voli Marvel ko brata rođenog.
“WandaVision” teško da će do poslednje (devete) epizode ostati u ovoj žanrovskoj formi. Početak serije više deluje kao postavka narativa za veliki obrt koji će dalje razvijati granati Marvelov univerzum u okviru četvrte faze.
Daleko je od dobre komedije, ali neobična struktura i psihodelična priča sigurno kriju kečeve u rukavu. Kad i ako ih otkrije – to će biti zlatna karta za “WandaVision”.