Ko još veruje u priču nestašnog dečaka da je neko drugi slomio vazu od vrednosti kad stoji ispred hiljadu komada porcelanskih iglica koji mu krckaju pod patikama? Ko još veruje u priču agresivno našminkane razvedene žene da ju je neko napao dok leži na podu umazana od maskare? Ko još veruje da je žrtva – žrtva? Ko još veruje da trauma postoji? Zar to nije nešto što spakujete u kofer, odložite ga u ostavu i nastavite dalje sa svojim životom kao da se nikad nije desilo? Zar trauma ne dobija ruke i noge vremenom, pa traži izlaz, otkida bravu i šljampavim koracima te prati dok se neprestano osvrćeš preko ramena? Odrasti, prevaziđi, popij nešto, smiri se, ne histeriši, ponašaj se pristojno, nastavi dalje sa svojim životom. Spokoj sa zorom nikad neće svanuti, ako ga noć pre toga ne uspava.
Netflix-ova mini serija “Unbelievable” zasnovana na istinitim događajima i članku ProPublica koji je nagrađen Pulicerovom nagradom sa neočekivanim dostojanstvom i milošću pristupa osetljivom nesrećnom spletu okolnosti. Otvorena Pandorina kutija u prvih sat vremena ima pitanje za gledaoca – Je l veruješ u priču osamnaestogodišnje Meri Adler?
Kaže da je silovana. Ova sičušna devojčica. Da, ona. Znaš, ona je siroče. Trenutno je u Centru za podršku ljudima koji su odrastali unutar hraniteljskih porodica. Mora da se pridržava pravila Centra da bi joj obezbedili krov nad glavom i posao. Sad je punoletna i vreme je da život preuzme u svoje ruke, više nije dete, iako tako izgleda. Mada, kao dete je patila o neobuzdane potrebe za pažnjom. Na tuđim rođendanima je gasila svećice umesto slavljenika, igrala je zavodljivo u parku pred drugom decom i roditeljima, znala bi i da manipuliše situacijom kako bi drugi obratili pažnju na nju. Je l smo ti rekli da je silovana? Ona tako tvrdi. Hajde da je nateramo da što više puta ponovi svoj iskaz i da vidimo da li će priča svaki put biti ista. Opa, vidiš nije. Opa, sad povlači ono što je rekla. Je l veruješ u priču Meri Adler?
Meri Adler je samo povod mnogo veće institucionalne i pravne slike sistema koji nema vremena za priču bez glave i repa. Hladnokrvni pristup bolničarke prema ovoj sičušnoj devojčici, kojoj ništa ne verujemo, nakon navodnog incidenta koji se dogodio u toku noći je još jedan test priče i glumačke bravure Kajtlin Dever da li govori istinu.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Od serije “When They See Us” na kraju te sve zaboli od muke
Serija “Unebelievable” ostavlja Adlerovu u Centru za podršku ljudima iz hraniteljskih porodica sa osećajem odbačenosti, nepoverljivosti i bezvrednosti. Na drugom kraju zemlje detektivka Keren Duval, neobično mirna i staložena žena, zarobljena je u kandžama priča mladih devojaka i žena koje su zauvek žigosane od strane muškarca koji ih je silovao i za sobom nije ostavio ni dlačicu kao trag za osteljivu pseću njušku. Niz događaja koji nemaju osnovu, osim fizičkog traga na telu žena, Duvalovu muče kao prolećne migrene. Neotesana i drčna detektivka Grejs Rasmusen (Toni Kolet) je svesna da su ona i Keren Duval dva kraja spektra ličnosti, ali da i jedan i druga imaju nešto zajednično – priče žena na dva kraja zemlje koje se poklapaju.
Godina koja je ostala za nama je u jednom bila jako uspešna – pripovedanju. Od Černobiljske katastrofe u Chernobyl, preko nepravednog pravnog sistema u When They See Us, pa do glorifikacije genija i ludaka koje deli dlaka u Mindhunter. Iako, “Unbelievable”, kao i njegovi televizijski drugari, nije revolucionaran u priči, on je najbolji primer kako priča treba da se ispriča.
Emotivna spona između gledoca i centralnih likova je neraskidiva kao veza između roditelja i deteta. Scenario se debelo potrudio da nam bude stalo do svake osobe koje protutnji kroz kadar, da znamo ko je, šta su njegovi ili njeni porivi, zašto ih volimo ili mrzimo. Delikatna priča podseća kako žrtve pobegnu iz svog tela usred traumatičnog čina kako bi napravili emotivni raskid sa svojim sadistom. Kako bol fizički može lako da se podnese, ali psihički bol ne baš tako lako i ne prolazi tako brzo.
“Uneblievable” je remek-delo krimi drama koje nužno ne juri po svaku cenu da zgrabi gledaoca samo da bi otkrili ko je i da li postoji zlokobni čovek. Tu je da ih podseti kako izgleda ovaj svet u sistemu i van njega. Kako naše reči ništa ne znače ako nema ko da poveruje u njih.
Ko još veruje u priču nestašnog dečaka? Niko. Samo što će zauvek u ušima mu zvečati porcelanska vaza koju je slomio neko drugi.