Sećate se filma “Sam u kući”? Kako da zaboravite tu dečju radost što nema matore daveži da naređuje i zanoveta. Odsustvo roditelja je božiji dar jer je konačno jedan maloletnik, koji je doduše juče naučio da obriše zadnjicu, u mogućnosti da se ponaša kao odrasla osoba. Kao što znamo slobodarski duh u korenu saseku dve stvari – odgovornost i civilizacijske tekovine. Naravno, uvek možemo da prigrlimo objašnjenje Tomasa Hobsa o stanju čovečanstva pre nego što je prisvojilo pravila i norme: “Čovek je čoveku vuk”. Ali, i vukovima je potreban čopor da bi opstali. Sad je samo pitanje – koja vrsta čopora? Kapitalistička ili socijalistička? Vođena instinktom za preživljavanjem i primarnim porivima ka zadovljstvima ili organizovana demokratska pravedna zajednica? Kakve veze ima jedno dete bez roditeljskog nadzora i društveno-politička organizacija? Pa, serija The Society misli da ima odgovor.
Za početak pokušajmo da ozbiljno shvatimo problematiku koja se rasplamsava u malom mestu Nju Hem. Gradić danima muči neobičan neprijatan miris koji se bez najave i objašnjenja uvlači u nozdrve stanovnika. Ništa strašno, ništa toksično. Nešto poput lošeg gradskog rešenja za kanalizaciju, pa kad više građana istovremeno povuče vodu dođe do mešanja note kokosa, poljskog cveća i vanile.
Gradske vlasti i roditelji znaju zašto mio miris grli njihovu društvenu oazu, ali mudro ćute. Dok se problem ne reši tinejdžeri jedine škole u gradu, u kojoj su evidentno sva deca istog uzrasta, ne postoje mlađa, poslata su na ekskurziju. Međutim, klinci nisu uspeli daleko da odmaknu zbog nevremena koje ih je zadesilo na putu, pa su vraćeni natrag u Nju Hem. Njihov rodni grad se potpuno promenio za jedno popodne. Roditelji su nestali, grad je prazan i okružuje ga beskonačna šuma. Nešto poput noćne more ili replike grada koji nema dušu.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Sve serije koje su izašle na Netflix-u
Saznanje da nema nadređenih i da klinci su prepušteni sebi odmah daje spektakularne rezultate ovog jako zrelog i mudrog životnog doba. Rejv žurka u crkvi. Kao što rekoh, pokušajmo ovo ozbiljno da shvatimo.
Nakon što su se ispili galoni alkohola i obrstile sve grickalice sa rafova u radnjama koje više niko ne kontroliše, tinejdžeri su svesni da neće dugo preživeti ako nastave sa bahatim životom. Red, rad, disciplina i vođa su im potrebni da bi preživeli jer je jasno da niko neće doći da im skuva ručak i opere veš.
The Society testira moralni kompas glavnih protagonista priče, moć racionalnog odlučivanja, političke i socijalne veštine. Pošto je grad natankovan hormonima, Instagram kulturom, malim bogatašem koji u sefu ima zlatne poluge i nadobudnim klincem koji je pronašao očev pištolj – nema mirnog sna.
Pošto sam završio sa ozbiljnim delom, prelazim na neozbiljan. Centralna misterija je dobro poznata fora, oslanja se na delo Vilijama Goldinga “Lord of the Flies” sa elementima distopijsko-utopijskih popularnih romana za mlade naraštaje.
Osnovna ideja o tinejdžerima koji treba da prežive bez autoriteta i kontrolne instance uz magičan dodatak misterije – šta se desilo sa gradom i odrasilma, jako brzo se pretvara u tinejdž dramu. I to ne bilo kakvu dramu – političku dramu.
Ko bi rekao da će tinejdžeri na suptilan način da nas edukuju da je kapitalizam bolji izbor nego socijalizam. Što The Society etiketira kao zabavno-edukativni program.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Serija koja nije za mlađe od 18: Zovite je slobodno – Opali me Cale
Nažalost, najveći problem je sivkasta radnja, preduge i preprazne epizode koje ne vode nikuda. Mlake i neharizmatične centralne figure radnje i misterija koja služi samo kao modla da bi se tinejdžeri prepirali ko će biti na čelu grada.
Šta se na kraju desilo i šta je pisac hteo da kaže? Da tinejdžeri treba da uzmu knjigu u šake i da im roditelji dođu sutra u školu.