U romanu Kejlaba Kara “Alijenista” u 19. veku postojali su stručnjaci koji su se bavili ljudima čiji su mentalni problemi protumačeni kao udaljenost od njihove prave prirode. Fiktivni osvrt na uspon psihoterapije i analize nepreglednog mora ljudskog uma, smešten je u postindustrijski Njujork 1897. godine. Moralni kolaps, okrutnost koja slobodno šeta ulicama, dekadencija, korpucija i izvitopereni društveni normativ koji vlada van uglednog dela grada možda deluju kao nesrećna alteracija civilizacije koja je iza nas. Blago klimanje glavom na bezbožničko društvo sa tragovima empatije je znak da vreme prolazi, ali ne i truli stubovi na kojima se ljudi ljuljaju. Drugačije vreme ne znači da je sad bolje, samo nije isto kao i ranije. U drugom romanu i u drugoj sezoni “The Alienist: Angel of Darkness” oslikanoj po rečima Kejlaba Kara, Njujork na korak od 20. jedva diše od smoga koji kovitla ulicama i jedva vidi od blata koji mu je sasut u oči.
Neočekivani hit kablovske televizije TNT “The Alienist” 2018. godine posle uspešnih 10 epizoda koje su svakog vikedna okupljale po 3.5 miliona gledalaca pored malih ekrana dobio je veštačko disanje i novi život na Netflix-u. Sa striming uzletom i nešto dužom televizijskom pauzom, drugi krug vožnje u kočiji sa doktorom alijenistom Lazlom Kajslerom, prvom ženom u njujorškoj policiji Sarom Hauard i novinarom “Njujork Tajmsa” Džonom Murom je poput okupljanja sa starim prijateljima. Stari prijatelji su se promenili, što je posle dvogodišnje pauze bilo očekivno. Ne do granice neprepoznatljivosti, ali vidno modernizovani i scenarijski previše naoštreni.
Keri Fukunaga (True Detective, Maniac) je trebalo da bude reditelj i glavni čovek na drugoj sezoni. Njegova vizija je ipak prepuštena Djevidu Kafriju (Peaky Blinders) i Stjuartu Karolanu, dok je genijalni Fukunaga kontrolisao šta rade njegove kolege dok sedi u stolici izvršnog producenta. Potpuna promena scenarista i reditelja za potrebe druge sezone “The Alienist” učinila je ovu truckavu vožnju u kočiji sa čuvenim trojcem manje avanturistički raspoloženom, znatno manje filozofski nastrojenom i na kraju krajeva više linearno detektivski usmerenom. To ne znači da točkovi nisu podmazani i da napadi zevanja vladaju u malom prostoru sa Krajslerom, Sarom i Džonom, već da smo se možda već nekoliko puta vozili istom rutom.
U mračnoj ledenoj noći u prvoj sezoni izbezumljeni policajac od muke nije mogao ni glas da pusti kad je video unakaženo telo dečaka. U kišnoj noći punoj zla u drugoj sezoni čuje vrisak majke u porodilištu, ali plač bebe ne odzvanja hodnicima. Kad se kiša smirila, a vetar stišao, arlaukanje lokalnih senzacionalističkih medija ranim jutrom (Pulicer bi bio jako ponosan) bubnjalo je u ušima sa naslovom: “MAJKA MONSTRUM: Žena koja je ubila svoju bebu danas na električnoj stolici”.
Marta Nap tog sumornog jutra podelila je Njujorčane. Jedni su protestvovali ispred zatvora sa zahtevom da se nesrećna žena pusti jer telo bebe niko nije našao. Drugi predvođeni doktorom Markoom zagovornici su teze da je psihotična žena počinila neljudski i bezbožnički zločin.
Alijenista Krajsler obećao je Marti da će naći njeno dete, Sara je u prvom redovima na pogubljenju pozvala prisutne da se oslone na zdrav razum i obustavljanje divljaštva, dok je Džon Mur, kao i obično, uplašeno bez bunta stajao u uglu i gledao civilizacijsku propast.
Dok je veće staraca zadovoljno mudrovalo i gledalo pogubljenje mediji su se spremali da poseju strah i trepet među Amerikancima u odnosu sa Španijom. Niko nije imao vremena da primeti da zlokobna figura otima novorođenčad i majkama ostavlja unakažene lutke za uspomenu i nemiran san. Slučaj koji će trio ponovo okupiti je nestanak bebe španskog konzula. Iza otmice se kriju tragovi mentalnog nesklada, veštičarenja i perverznih odlika posrnulog društva.
“The Alienist: Angel of Darkness” kao i prva sezona unosi nemir prikazom mračnih ulica kojima se širi miris truleža i alkohola. Moralno degradirani pojedinci viših i nižih ešalona društva i dalje vedre i oblače živote ljudi sa kojima dele životni prostor. Na papiru savršena ideja u stvarnosti je nekoliko koraka, barem u prve dve epizode, iza onoga što bi “The Alienist” mogao da bude.
Ne postoji radikalan krah u kvalitetu u odnosu na prvu sezonu, naprotiv, produkcijski, glumački i po pitanju harizme nosećih likova serija nije ostavila prostora da kiksne. Ono što drugu sezonu sprečava, u ovoj ranijoj fazi, a bojim se da će potrajati ovaj osećaj do kraja, je da bude odlična.
Priča o otmici dece i bizarnim ritualima se odvija po standardnoj scenarijskoj formi detalja i likova koji ulazi i izlaze iz priče po potrebi. Tok radnje se žmurećki može napipati. Kreativni tim za sada nikako ne koristi potencijal Krajslera, kao što je radio u prvoj sezoni, već se više fokusira na Saru Hauard čiji narativ vodi seriju ka vrlo standardizovanoj detektivskoj priči.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Serija The Alienist: Serijski ubica čija su meta dečaci, ali ne obični dečaci
“The Alienist: Angel of Darkness” daleko je od nečega što je savršeno, ali kičma serije (glavni likovi i atmosfera) su dovoljan motiv da se viri kroz špijunku do kraja serije jer ipak ostaje pitanje ko je ubica i koji je njegov pogani poriv bio u ovom učmalom kutku sveta.
Napomena: Serija je za sada ocenjena na osnovu prve dve epizode. Svakog vikenda na TNT-u izlaziće po dve. Kad se sezona okonča biće objavljen novi tekst i finalna ocena za sezonu.
The Alienist: Angel of Darkness se u Srbiji očekuje na Netflix-u krajem agvusta / početkom septembra kada će odjednom biti objavljena cela sezona.
Serija The Alienist Angel of Darkness
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
The Alienist: Angel of Darkness je podjednako mračna i uvrnuta kao i prva sezona. Trenutno nedostaje joj kreativnosti da bi se distancirala od svake druge detektivske priče.
volim
- harizmatični trio Krajsler, Sara i Džon
- centralna misterija
- produkcijske vrednosti
Ne volim
- previše običan tok narativa
- neiskorišćeni likovi u prva dva sata da bi priča bila primamljivija
- neujednačen kvalitet scenarija po epizodi – od jako dobrog, ako umereno lošem