Ljudi bi najviše voleli kad bi mogli sve da predvide – ratove, zemljotres, ekonomsku nestabilnost i emotivnu sigurnost jer bi se osećali spokojnije. Neizvesnost koja ubija čini život vremenskom i prostornom državom pojedinca kojoj dođe kraj, ali pre nego što se granice, barem ovog života, ako postoji onaj drugi, sruše većina traga za mrvom stabilnosti. Zato je i osmišljen Osmosis program koji obećava jedinu sigurnu stvar koja svima treba – srodnu dušu. Kad su već svi aspekti naših života van kontrole za ovaj jedan možemo da se uhvatimo u fiktivnoj verziji Pariza u budućnosti – nekog ko će da nas voli.
I dok su savremena tehnologija i digitalni razvoj u savremenoj pop kulturi predstavljeni kao najveći neprijatelj čoveka, uostalom to je glavna okosnica serije Black Mirror, u francuskoj seriji Osmosis ona igra u korist čoveka. Ako je već usamljen, tužan, depresivan ili seksualno represivan, nano tehnologija sa veštačkom inteligencijom u obliku pilule test subjektima omogućava da vide lice svoje druge polovine, koju mogu pronaći i živeti srećno do kraja života. Kad bi stvari zaista tako funkcionisale.
Brat i sestra, Ester i Pol, su kreatori savremenog načina pronalska partnera – Osmosis. Iza njihove utopijske misije ne stoji želja za neograničenom moći i novcem, već lična tragedija i želja da svoj i tuđi život učine boljim.
Serija Osmosis prati živote kreatora i dobrovoljaca koji učestvuju u beta fazi projekta pre nego što dobije zeleno svetlo da se distribuira svuda u svetu. Kao i svaka ambiociozna ideja ima svojih prepreka. Organizacije koje se ne zalažu za monogamni život, konkurenciju koja želi da sruči projekat, ali i test subjekte čije živote kontroliše veštačka inteligancija koja im je pronašla savršeni pandan ili nije.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Serija “Love, Death & Robots” je fantastična
Osmosis će bliže analizirati šta se događa sa ljudima koji su pronašli srodnu dušu i da li je on ili ona dovoljan razlog da im se potisnu lične nedoumice i hormonske nestabilnosti koje su uzrok neuroza, ali i život brata i sestre koji svako na svoj način mentalno boluje – za boljim životom, za majkom koja se ne budi iz kome, za suzbijanjem lične sreće jer će im biti bolje kad drugima postane bolje.
U trenutku kad su serije sve više počele da liče jedna na drugu reciklirajući i modelirajući postojeće fore i fazone Osmosis, kao i serija OA, je atmosferski jedna veoma neobična naučno-fantastična drama. Samo što ideja je jedno, a egzekucija nešto drugo.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
“The OA” druga sezona: Ovako nešto ste sad videli na televiziji i nikad više
Osmosis je daleko od loše ili prosečne serije koja se može pogledati ovih dana, pre svega zbog ideje i načina na koji su implementirane mini-priče i likovi u celokupnu sliku. Ali, sad dolazi veliko ALI.
Serije apstraktinjeg tipa, poput ove, uvek pate od neadekvatne karakterizacije i scenarijskog fokusa, što je konkretno slučaj. Kad malo bolje razmislite, mnogim serijama opraštamo krivudanje u radnji sve dok smo prikačeni za lika sa kojim smo se empatisali jer nas on vodi i kroz loše i dobre momente. U Osmosis taj lik ne postoji. Vrlo hladni i distancirani centralni lkovi su kao šahovske figure koje vode od jedne tačke priče do sledeće. I onog trena kad radnja počne da se vrti oko svoje ose, što se događa nakon četvrte epizode, koncentracija počinje da popušta. Tražite razlog da vidite šta će se desiti, ali i nije vam preterano stalo jer nema lika do kojeg vam je stalo.
Srećom, Osmosis ima obrt za kraj i nekoliko iznenađenja, što nikako ne briše činjenicu da je karakterizacija podbacila, naročito kod Ester i Pola. Sa druge strane priča koja prati veštačku inteligenciju koja ubeđuje dobrovoljce u projektu da ima je pronašla pravu osobu je zanimljiva metafora na trenutno stanje sa aplikacijama za upoznavanje, koje imaju algoritam da odrede da li je neko za vas ili nije. U prevodu – digitalni provodadžija.
Osmosis je nešto drugačije televizijsko iskustvo i zato je vredno barem baciti oko na njega jer može da vam se mnogo svidi. Međutim, neizvenost radnje često počinje da se gubi u magli melanholičnosti likova i naracije.