Oblačim se kao amiš, ponašam se kao monah” reče Džef Pikls (Džim Keri) voditelj i zvezda dečjeg programa. Muči ga njegova spoljašnjost i neseksualni način na koji ga ljudi vide, mada ga mnogo više brine unutrašnje rastrojstvo. Želeo bi da deci priča o smrti, depresiji, samoći, ali to bi uništilo porodični biznis koji je od njegovog lika napravilo multimilionersku mašineriju. Šta mu preostaje? Pasivna-agresija, prema ocu vlasniku njegove emsije, novom dečku bivše supruge i životinjska agresija koju bi tako jako želeo da pusti, ali mu prošlost i sadašnjost ne dozvoljavaju.
Kakav može biti život čoveka koji je izgubio sina? Kakav može biti život čoveka koji je izgubio i suprugu koja više nije mogla da ga podnese? Kakav može biti život čoveka koji ne može da kaže ono što želi da kaže? Ukratko – nikakav, iako se Džef Pikls trudi da ima energiju monaha koji će toplim glasom da te umiri, a izgledom da odbije. U tom iscerenom osmehu Džima Kerija kao Džef Piklsa krije se monsutrum koji samo čeka da pocepa sterilnu površinu i proždere sve pred sobom.
Šaljivdžija kojem nije do šale
Džef Pikls je tužan čovek sa osmehom. Bio je otac identičnih blizanaca, a sad mu je ostao samo jedan. Sin kojeg je izgubio i sin kojeg ima su jedna osoba, podsetnik da jednog više nikad neće videti, a da sa drugim ima da se bori do gorkog kraja. Jer već je počeo da mu zadaje glavobolje intezivnim konzumiranjem marihuane, a izgleda kao klinac koji nije završio ni peti razred osnovne škole.
Džef Pikls je tužan čovek sa osmehom. Bio je suprug, ali žena ga je ostavila i našla drugog. Sad je samac. Što je najgore dobar joj je novi dečko, ali ga prirodno mrzi. Naziva ga “velikom pi**om”. Ni to mu nije dovoljno, pa uhodi svoju porodicu iz doma koji je kupio pored njih.
Džef Pikl je tužan čovek sa osmehom. Želeo bi da decu koja gledaju njegovu emisiju pripremi na situacije na koje njega niko nije pripremio. Ali, ne može da priča o smrti jer će roditelji zabraniti mališanima da gledaju njegovu emisiju. Ne može da priča o gubitku i psihičkim stanjima sa kojima se odrasli bore. Ne može jer je to program za decu.
Džef Pikls je tužan čovek sa osmehom jer nema sa kime da podeli koliko mu je loše.
Humor u najgorem crnilu
Serija “Kidding” je specifična forma crnog humora. Koliko god da je duhovita, malo je neprijatno smejati se. Kako da se smeješ čoveku koji je prošao kroz kroz pako i natrag. Na kraju krajeva ljudi oko njega ništa srećniji nisu. Njegovu sestru muž vara sa profesorom klavira, a njihova ćerka izbezumljena je scenom koju su joj priredili otac i gospodin “bele dirke, crne dirke”. Nemoguće je ne nasmejati se užasu kroz koje je dete prošlo jer uplašena devojčica misli da će se roditelji razvesti i kao odbrambeni mehanizam ima iznenadnu i ničim izazvanu vrisku sa podignutim rukama u vis.
Neprijatno je se smeškati kad Džefov otac izgrdi unuka zato što konzumira marihuanu, a potom sa njim zapali džoint. Nije ni najmanje smešno kad se Džef konačno zaljubi u drugu ženu, a onda je cela porodica najuri psovkama iz kuće jer se ponela kao kreten prema nasmejanom, ali tužnom čoveku.
Serija “Kidding” prvo će da obezbedi šok gledaocima jer je depresivna atmosfera posuta prahom humora i ciničnosti. Džim Keri kao stari komičar već na licu nosi element tragedije i potrebe da se umorno osmehne publici, što Džefa Piklsa čini empatičnim likom kojeg se pomalo i plašimo. Niko ga ne razume, svi ga teraju u ćošak, ali kad pukne, onda je pukao. I pre nego što dođe do pucanja i posle toga i dalje je teško ne nasmejati se, iako je vrlo nepristojno.
“Kidding” najbolje definiše rečenica koju izgovara Džef Pikls: “Oblačim se kao amiš, ponašam se kao monah, a između nogu vatra”. U tragediji ironično najviše počiva komedije.