Ah, bioskopsko iskustvo. Skoro pa sam zaboravio kako ta đavolska zabava može da bude dobra. Doduše, nikad neću zaboraviti premijeru “The Conjuring” i čuvenu scenu sa tapšanjem. Gospođa ispred mene nije se trgla, već je ustala i panično je tražila izlaz iz sale. Ah, bioskopsko iskustvo. Stvarno, bilo je lepo kad odem na poslednju projekciju, pola sata pre ponoći radnim danom (jer tad nema nikoga, a generalno mrzim gužvu i ljude) i kao čovek sa još nekoliko filmskih duša koji su došli da gledaju, a ne da komentarišu i zevaju u telefon, pogledam ono što sam stavio na spisak – GLEDAJ I PIŠI MILORADE! Da, stvarno je bilo lepo. I ostaće u mom sećanju, jer mene bioskop neće videti još jako dugo, tačnije dok ne bude 100% sigurno da je korona napustila ovu planetu. Do tada, ne hvala.
Odluka o otvaranju bioskopa širom sveta je mesecima tema za analizu u filmskim magazinima. U nekim zemljama je moguće otići uz poštovanje propisanih mera i disciplinu publike. Mada, filmski kritičari su izrazili bunt pre dva dana zbog pretpremijere filma “The New Mutants” jer kompanija Sony koja distribuira film nije želela da ispoštuje mere u toku projekcije za novinare i kritiku. Kritičari su rekli da ne žele da pišu recenziju, uz podršku urednika medija AVClub, IndiWire, Roger Ebert, niti da će uopšte pisati o filmu, osim ako ga ne dobiju u digitalnoj formi jer ne žele da se potencijalno ugroze u bioskopu u kojem nema dovoljno mesta da bi publika bila udaljena propisanih dva metra itd.
Iako još uvek postoji bojazan, sa druge strane postoje i oni koji su nešto kuražniji i idu u bioskope. Dakle, želja za filmom je veća od straha, što je za poštovanje.
Vest da bioskopi i pozorišta počinju sa radom u Srbiji svakako je važno za ove biznise i njihove zaposlene, ali ne i za mene.
Postoji više razloga zašto ne. Prvi je zato što ne verujem u Jutjub klipove i teorije zavere. Školovao sam se svih ovih godina da bih cenio i uvažavao naučnu zajednicu. Šarlatani i besposličari koji u dokolici lupetaju po društvenim mrežama i dižu dževu me nikad nisu zanimali.
Prema tome još uvek ne postoji jasan signal da je sigurno biti sa više nepoznatih ljudi u jednoj prostoriji. Ovih dana jako teško prihvatam iracionalnost, javašluk, bezobzirnost, bahatost, primitivizam roditelja koji pišu zahteve da njihovo dete u školi niko ne sme da natera da opere ruke ili da nosi masku. Njihovom detetu neće biti merena temperatura, piše na ljutitom papiru koji napisa ljutiti roditelj koji je pročitao u tabloidu da maska smanjuje zasićenost kiseonika u krvi. To su oni isti roditelji koji maltretiraju profesore, učiteljice i nastavnike kad njihovo dete dobije dvojku jer su ih oni preslišali i znaju da zna za peticu.
Što me dovodi do sledeće stavke – imam i previše prijateljica koje su trudne, moj brat i snajka očekuju devojčicu uskoro, imam starije roditelje i imam zdravstvenu odgovornost prema sebi i drugima. Ne verujem našem narodu, ne verujem našoj zdravstvenoj svesti i ne verujem u disciplinu u našoj zemlji. Ne verujem da će u bioskopu neko sedeti sa maskom dva sata. Neće sigurno jer evo već su počeli u radnje da ulaze bez maske. Siguran sam da će biti onih koji znaju da su bili u kontaktu sa zaraženim, ali će se kretati okolo i gledati da njihovo dupe bude zabavljeno. Dovoljan broj puta smo se pokazali kao nepouzdani i neodgovorni da bih poverovao da će se sad nešto magično promeniti. Naravno, čast izuzecima i ljudima koji vode računa, ali u ovakvim situacijama njih je manje.
Ironija jer ja sam jedan od onih ljudi koji na sve načine izbegava pirateriju i daje svoj novac filmskoj i televiziskoj industriji jer ona nije besplatna i ne treba da bude. Ali, pošto postoje alternativni načini distribucije, npr. VOD iil striming servisi, razumem želju reditelja poput Kristofera Nolana da mu film bude prikazan u bioskopu, ali isto tako on mora da razume da publika koja će da dođe u bioskop nije 100% odgovorna, dovoljan je jedan koji čita tabloide i veruje da postoji molitva protiv korone da bi izbio problem.
Video sam i da će bioskopska karta 1. septembra biti 100 dinara. Mogu da zamislim kako će narod da pohrli, kao onomad na otvaranje tržnog centra u kojem se stvorio red ispred radnje za mobilni telefon. Posle toga skoči broj zaraženih kao besan.
Uostalom svako je odgovoran za svoj život i svoje zdravlje, a ja znam zašto je moje važno.
Nadam se da će svi biti zdravi i da niko neće ni kinuti, ali ja ipak imam mnogo bitnije stvari oko sebe od dva sata filma u prostoriji sa ljudima za koje sam siguran da im je bilo teško da operu ruke.