Film “Glass”: Bolje me gađaj pikslom u glavu

Ponekad poželim da sam samo na jedan dan u glavi reditelja Em Najt Šalamana jer je u pitanju čovek koji je čitavu karijeru proveo igrajući na ivici noža između genijalne ideje i neoprostive gluposti. Stiče se utisak da kreativni genije (ili ludak) kao i glavni akter filma “Split” Kevin Vendel Kramb (Džejms Mekavoj) krije u sebi disocijativni poremećaj ličnosti, pa bi bilo zanimljvio videti napad kreativnog haosa koji se odvija u mislima reditelja. Prosečan gledalac nikad ne bi pomislio da je zajednički imenitelj filmova “The Sixth Sense”, “Unbreakable”, “The Lady in the Water”, “The Happening”, “Split” i “Glass” upravo Šalaman. Reditelj je apsolutni kralj u oduševljavanju publike – genijalnošću ili glupošću. Zapravo, neverovatno je koliko je umešan da dobru ideju načisto unakazi. 

I tako smo došli do najnovijeg Najtovog ostvarenja “Glass“. Dvostruki nastavak koji se direktno nadozvezuje na kriminalno potcenjen “Unbreakable” i popularni “Split“. “Glass” je ujedno Šalamonovo oproštajno pismo od junaka i univerzuma koji čine triologiju. Samostalno finansirano ostvarenje (kao i poslednja dva Najtova filma “The Visit” i “Split”) napravljeno je kako bi se izbegao uticaj ili pritisak filmskih kuća na finalni ishod koji bi narušili ideju reditelja. Ovo jedna od ovih situacija kada je neko trebalo da kaže Šalamonu – Ne, molim te, stani. Ionako ti je karijera odavno na staklenim nogama zbog niza blamova. E, pa reditelj može i ovaj film da odloži na policu “hteo sam da ispadnem progresivno pametan“. 

“Glass” prati živote Elajže Prajsa (Semjuel El Džeksona) i Dejvida Dana (Brusa Vilisa) 19 godina nakon jezive nesreće u vozu u kojoj je stotine ljudi izgubilo živote. Nesalomivi Dan koji je jedini preživeo tragediju bez ijedne ogrebotine u saradnji sa svojim sinom štiti nevine građane od napada lokalnih siledžija i mafijoza, zahvaljujući svojim natprirodnim “kamenim” moćima. Na drugom kraju grada Prajs je zatvoren u mentalnoj instituciji kao ozloglašeni psihopata jer je glavni krivac za masovne užase koje je preuzrokovao. Elajža je poznatiji pod imenom gospodin Staklo jer se njegove kosti lome od najamnjeg pritiska i udarca. I dok se životi dvojice arhineprijatelja odvijaju bez ijedne dodirne tačke, nakon epiloga iz “Unbreakable”, jedan čovek će ih spojiti – Kevin Vendel Kramb (Džejms Mekavoj). 

Kevin je doktor Džekil i gospodin Hajd, ali sa još mnoštvo osoba koje su se stvorile u njemu. Zvanična dijagnoza disocijativni poremećaj ličnosti pada u vodu jer njegovi mnogobrojni identiteti tvrde da se iza svih njih krije Zver – ličnost sa natprirodnom snagom koja je u ulozi dželata. Naime, on odlučuje ko zaslužuje da živi, a ko ne. 

Nakon što Kevin, kao i u “Splitu”, otme četiri devojke, Dan sa svojom superherojskom idelogijom se nameračio da ga se domogne i da njegov grad učini mirnijim mestom za život. Susret i obračun negativca i spasioca prekinuće doktorka Eli Stejlp (Sara Polson). Psihoterapeutkinja okupuće trojicu muškaraca – Elajžu, Dana i Kevina, kako bi primenila terapiju koja će dokazati da oni nisu superheroji, niti natprirodna bića, već tri jako bolesna i poremećena čoveka koja godinama žive u zabludi i iluziji koju su izgradili. 

Od samog početka filma nešto nije štimalo, iako nije bilo najasnije šta tačno ne štima, ubrzo su stvari počele da bivaju jasne. 

Problem nije inicijalna ideja, niti postavka radnje, već način na koji je izvršena egzekucija. Scena sa Kevinom koji je oteo devojke izgleda neverovatno jeftino sa elementima DŽBLJ produkcije. Iznenađujuće loše kadriranje, smehotresne akcione scene u kombinaciji sa očajnim scenarijskim odlukama čine da gluma Džejms Mekavoja deluje vrlo distancirano, nezainteresovano i nimalo jezivo i mračno kakva je bila u “Splitu”. 

Ostatak glumačke ekipe se ponaša kao da jedva čekaju da se završi kadar i da odu na pauzu za ručak jer su svesni u šta su se uvalili. 

Sve se dodatno komplikuje, na loše, negiranje mitologije iz prethodnih delova i uvođenjem pravila koja nemaju smisla, već služe kao lak izlaz da bi se nešto dogodilo. Najgore je prošao, opet lik Džejmsa Mekavoja koji deluje kao sprdnja i karikatura jer dovoljno je da svetlo zablješti i on promeni lik. 

Prisustvo ostalih likova još više čine film smešnim, na loš način, i beznadežno ga stavljaju u ravan sa “50 nijansi sive“. Patetično i potpuno nejasno prisustvo Anje Tejlor Džoj koja postaje Kevinova drugarica zaštitnica, a u “Splitu” je gledala kako da izvuče živu glavu od psihopate, Danovog sina sa neobjašnjivom scenom na kraju zbog koje ćete imati želju da istričite iz bioskopa jer se reditelj ponaša prema publici kao da im fali pola mozga i maestralnim idiotlukom u vezi sa Elajžom koji izlazi iz svoje samnice kad god on želi i upravlja celom institucijom, iako postoji obezbeđenje i sigurnosi sistem koji je postavljen. 

Finalni udarac je stravičan treći čin u koji je investiran jedan dinar za snimanje. Mada, ceo film izgleda kao da ga je radila Sezam produkcija. 

Iako se na kraju filma stiče utisak da prvih pola sata nije bilo tako loše i da je moglo da bude super, vraćanje filma nazad pokazuje da ništa nije bilo dobro od samog početka. Očajno loša gluma, romantizovani dijalozi, naracija koja ne zna šta da radi posle prvog čina i katastrofalno finale “Glass” svrstava u red kandidata za najgori film godine. 

“Glass” je kao staklena piksla na žurki u koju niko ne otresa cigare jer svi pikavci lete kroz prozor – eto, toliko ima smisla. 

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije

Film "Glass": Bolje me gađaj pikslom u glavu"Glass" je neverovatan. Neverovatno je kako posle dva odlična filma, neko napravi neverovatno loš zaključak.