Građani Srbije gledali ilegalno film “Toma”? Prosto da čovek ne poveruje jer se inače sav filmski i serijski sadržaj konzumira isključivo legalno. Pošto je ovo jedini slučaj u ovom uređenom sistemu da je nešto konzumirano na ilegalan način produkcijske kuće MinaCord i CobraFilm, vlasnici autorskih prava, prijavili su slučaj Odeljenju za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Republike Srbije. Da muka bude veća obaveštena je, pazi sad, Antipiratska agencija Srbije (SAPA) koja je napomenula da “po krivičnom zakoniku RS, svaki vid objavljivanja ili deljenja autorskog dela spada u kršenje autorskih i srodnih prava, pa tako svako, ko se ovom delatnošću bavi, snosni punu krivičnu i materijalnu odgovornost za nastalu štetu”.
Imam mnogo pitanja i mnogo dilema.
Zanima me da li se Antipiratska agencija Srbije (SAPA) magično manifestovala samo u slučaju “Toma” ili ne koriste Google i nisu videli da postoji barem 30 sajtova koji ilegalno strimuju sav mogući sadržaj, čiji je kvalitet snimka dva dinara.
Gde je Antipiratska agencija Srbije bila kada se posle dva dana cela druga sezona “Senke nad Balkanom” pojavila na torentima? Inače, da li reaguju ili ja živim na Merkuru, večito retrogradnom, povodom besramnog narušavanja svih mogućih autorskih prava scenarista i reditelja čije serije i filmovi ordiniraju internetom na izvolte godinama unazad.
Da li bilo ko reaguje dok jedan “filmski blog” propagira torente sve u 16, a navodno je ljubitelj sedme umetnosti?
Pa, šta bi se desilo da Netflix pošalje tužbu? Robijala bi cela Srbija.
Da li treba da se gleda za dž? Ne!
Možda da banalizujem stvar. Hoćete autombil, nemate novca da ga kupite – nemate automobil i život ide dalje. Ukradete ga, najverovatnije vas uhapse i vidimo se u zatvoru. Tako je i sa autorskim delom. Uzmete ga, u normalnoj zemlji platite kaznu, kao npr. u Nemačkoj. Internet provajder, kojeg plaćate, detektuje ilegalnu radnju preko IP adrese, stigne kazna do 2.000 evra, pa se pušite na dan otplate torenta ili “Tome”.
Samo što striming servis ili bioskopska karta ne koštaju ni približno raspalom fići. Netflix, Amazon Prime i HBO koji možete da uplatite jedan mesec, pa da ga isključite koštaju kao dve ili jedna i po pakla cigareta. Bioskopska karta je skuplja, ali to vam je premijera. Ako nećete da date novac, biće na RTS-u za Novu godinu.
I sad ide čuveni argumnet – nema se para. Pa, jeftiniji je striming servis pet puta nego paket kanala preko kablovskog operatera. Valjda ljudi vole da plaćaju i da gledaju “ništa” ili još strašnije, neguju svoje mazohističke tendencije gledajući vesti i neke jako strašne ljude koji se pojavljuju u njima sa namerom da nabiju pritisak.
Međutim, usred sveopšteg javašluka oko autorskih prava, koja su, ne prekršena, nega ugažena na ovom podneblju, fasciniran sam do koje mere se digla dževa oko “romantizovanog alkoholičara” i njegove filmske Odiseje. Kralo se, skidalo, bioskopske premijere, pretpremijere, i posle svega crno-komični naslovi: “Evo da li treba da se uplašite za život, brak i karijeru ako ste kliknuli na ileglanog “Tomu”.
Koliko vidim i uhapsiše nesrećnika što je podelio link filma. Valjda vođen devizom, kod nas je sve otišlo na doboš, pa može i “Toma”. Hteo sam da vrisnem od smeha na rečenicu na jednom portalu – policija je upala u stan Kragujevčanina koji je pustio link “Toma” i određena mu je mera zabrane upotrebe interneta, kako bi se sprečile dalje zloupotrebe. Već zamišljam scenario, kliknete na torent i tog trenutka policija vam provali na vrata i ugasi vam modem.
Ako ste gledali ilegalno “Tomu”, što bi naš narod rekao – neka ste. Da li je lepo? Nije. Zašto? Zato što je to nečije autorsko delo. Kao što se i ja nakostrešim kad vidim da mi je neko uzeo rečenicu bez moje dozvole, a da me prethodno nije pitao ili kontaktirao, tako i autori filma imaju pravo da preko institucija i organizacija traže pravdu.
Ali, da li treba da budemo iznenađeni i da se o tome piše neprestano već dva dana? Ne, jer da bi ovaj slučaj imao smisla Antipiratska organizacija bi prvo trebalo da počisti sav ilegalni otpad koji pluta oko Tome. Onda bi ova čitava drama imala smisla jer bi to bio znak da se autorski rad shvata ozbiljno, ali biće po onoj staroj – pravda je selektivna.
Stalno se poteže pitanje – zašto kod nas ovog nema, zašto nema prevoda, zašto ovo, zašto ono? Pa, zato što se neguje kultura krađe. Jer koga briga šta ovaj tamo scenarista piše, koga briga za glumce nek glume u reklamama za deterdžent, koga briga za umetnost, pa i komercijalnu jer to je za dokolicu i treba nam “da odmorimo mozak”. Pod ovom parolom i ostalim socio-ekonomskim folklorom sve što imamo je stvarno odavno otišlo na doboš, pa se tako često rad, autorski ili neki drugi ne vrednuje. Koliko samo puta su mene pitali da im napišem nešto, ali uz komentar – znaš ne plaća se, a tebi je to pet minuta.
Sve što sam pogledao platio sam, svaki film, svaku seriju, svaki striming servis. Filmove kupujem ili iznajmljujem preko MS store-a, striming servise koristim, što bi se reklo za sve pare i ukinuo sam kablovsku televiziju. Kako će sutra neko da poštuje moja prava kao autora, ako ja neću poštovati tuđa. Mogu da platim i da mi se ne svidi. Nije mi žao. Napravio si đubre, evo ti pare, ali sledeći put me nećeš zeznuti. I ono najbitnije – bio bih najgori licemer da se bavim sedmom umetnošću i još da kradem.
Da li će ovaj slučaj “Tomini ilegalci” bilo šta promeniti? Naravno da ne. Da li će ljudi promeniti svoje navike. Naravno da ne. Ko hoće platiće, ko neće neće, pa taman mu policija svaki dan gasila modem. Ovo je samo kap u moru pravno-društvenog licemerja o šatro pravima i šatro poštovanju autora. Toma peva, Pera na linku, Mika na torentu…