Nešto ozbiljno nije u redu sa porodicom Ohara. Hičkokovski početak kao zla kob, škriputavim zvukom najavljuje da stojimo ispred ulaznih vrata doma koji izgleda toliko obično da običniji ne može biti, ali ne zvuči tako uobičajeno. Oči uveravaju, ne veruju nosu, da stvari niti smrde, niti mirišu. Mondenska dosada. Ali, zašto se onda vazduhom širi miris kao da je nešto umrlo i to jako davno? Nešto nije u redu sa porodicom Ohara.
Sa ove strane pločnika, na kojoj stojimo dok gledamo Rorija i Alison Oharu sa dvoje dece, deluje kao nedoživljeni san radničke klase. Američka finansijska stabilnost i životna osrednjost. Nema trzavica i svakako nema nemira, osim u očima Rorija Ohare (Džud Lo). Gramziva i opsesivna uobrazilija da život koji živi nije dovoljno dobar. Čak ni posle 10 seljenja sa jednog kraja Amerike na drugi nije smirio nemirni duh Rorija Ohare, ali je zato umorio Alison (Keri Kun). Gospođi Ohari je sasvim dovoljno da bude instruktorka jahanja jer odavno je prevazišla kompleks više vrednosti i potrebu da bude nešto što nije, za razliku od njenog supruga.
Rorijev šarm i jezik, koji bi i đavola ubedio da sve bude po njegovom, znao je kad i kako da iskoristi priliku i natera porodicu da se presele u London. Mesto koje će njegove brokerske sposobnosti vinuti u nebesa. Na kraju krajeva i njegovu želju da se vine u nebesa. Pre nego što je skočio, rekao je hop, pa je porodicu ambiciozno uselio u velelpni londonski dom u kojem je veća šansa da ćete obaviti nuždu na kilometarskom hodniku jer nemate vremena da stignete do kupatila.
Umesto korporativnih visina i novčane miline koju je Rori tako želeo, dok je u razgovaru varao koga je stigao pričom da je više nego što jeste, situacija u novom domu postala je u najmanje ruku zlokobna. Nema duhova, nema veštica, ubistava ili bilo čega onostranog jer nešto nije u redu sa porodicom Ohara. Nikad se neće dobiti odgovor na pitanje – zašto vrata odbijaju da se zaključaju, zašto se čuju koraci ljudi koji nisu tu, šta se dogodilo Ričardu (crnom konju) kojeg je Alison dobila i zašto veliki pokušaj Rorija da uradi jednu važnu stvar za porodicu će je dovesti do ivice propasti. Ali, nešto debelo nije u redu sa njima.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Serija “The Crown” 4. sezona: Sočni spektakl o kojem će se pričati
Film Šina Durkena, kojeg publika organski ne može da smisli zbog nekonvencionalne narativne forme i žanra, brižljivo pristupa temi i načinu na koji režira. Ali, iako želi da mudro koristi vreme filma, često ga zloupotrebljava. “The Nest” ume da bude spor do nivoa nepodnošljivost, ali kako gradaciono počne da se razvija sa maestralnim scena u kojima briljiraju Džud Lo i Keri Kun brod porodice Ohara postaje vidljviji u magli i ujedno sve je jasnije o čemu je reč.
“The Nest” tehnički ne pripada nijednom žanru, osim izmišljenom, takozvanom situacionom, tj. kako se pojedinci ili porodica snalazi u određenim situacijama. Rori i Alison na jedan način, a njihova deca na potpuno drugi. Rori je teška, kako bi se u narodu reklo, belosvetska muljara, dok je Alison praktičan tip sa kojom nema šale, sve dok vrag njene mentalne uznemirenosti ne odnese.
Šin Durken pravi filmove koji nikada ne bi objavila komercijalna filmska kuća. Zato je “IFC Film” koji je pandan kompaniji “A24” zadužen za “The Nest”. Teško bi se reklo da je umetnički, ali je svakako zagonetniji i kontroverzniji tip filma koji igra na ivici između Kjubrika i Hičkoka. Čak i pozjamljuje neke od ideja iz kultnih naslova čuvenih reditelja, istovremeno ostavljajući sopstveni pečat.
“The Nest” nema finale, zapravo, ima ga, ali je kranje diskutabilno i antikatarzično. Đavo u ovoj sporijoj priči čuči u detaljima. Film kao film ne bi mogao da bude misteriozan ni privlačan da nije Džud Loa i Keri Kun koji su dali i više nego što bi bilo ko od njih tražio.
Dakle, nešto nije u redu sa porodicom Ohara. Teško je odmah shvatiti šta, ali kad zasija lampica, dolazi uzmenirenost, ali ne zbog pritajenog zla, nego zato što ono loše počiva u porodičnom gnezdu (The Nest).
Film "The Nest"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
“The Nest” je težak, psihološki komplikovan i narativno spor film. Niti zabavlja, niti lako provodi se vreme sa njim, ali zato ima neke druge kvalitete koji drugu nemaju.
volim
- Džud Lo i Keri Kun
- neobična atmosfera
- studija ličnosti
- bizarno mešanje žanrova
Ne volim
- želja za još dinamičnijom pričom i još odličnih dijaloga
- tempo je na momente jako spor