Nešto ozbiljno nije u redu sa porodicom Ohara. Hičkokovski početak kao zla kob, škriputavim zvukom najavljuje da stojimo ispred ulaznih vrata doma koji izgleda toliko obično da običniji ne može biti, ali ne zvuči tako uobičajeno. Oči uveravaju, ne veruju nosu, da stvari niti smrde, niti mirišu. Mondenska dosada. Ali, zašto se onda vazduhom širi miris kao da je nešto umrlo i to jako...
