Film “Searching” najbolje pokazuje kakvi smo lešinari na društvenim mrežama

Koliko dobro poznajete svoje digitalne prijatelje? Sa koliko njih se zaista viđate u stvarnom životu? Ili još bolje pitanje – koliko dobro poznajete svoje stvarne prijatelje koji žive digitalni život? Ne mogu da se otresem definisanja stvarnosti koju je temeljno obradio Žan Bodrijar u radu “Simulacija i simulakrum”. Nek ovo bude naučno štivo za one koji su zainteresovani za kritiku postmoderne kulture – onoga što je stvarno i što je njegova kopija. Kad smo kod kopije naše stvarnosti – ona postoji, doduše virutelna je, prepuna fantazijskih momenata koji se oslikavaju u ličnosti kakvom se predstavljamo ili kakva bismo voleli da budemo i na kraju dok lažemo druge, oni se ubiše od laganja nas – tako da samo na nuli. Ali, to je ipak jedan javni i istovremeno tajni život koji vodimo. Svi ga vide, ali samo mi znamo šta radimo. 

Rediteljsko ostvarenje Aniša Čagnatija “Searching” neobičnom vizuelnom pričom akcentuje dve stvari. Novi vid filmskog pripovedanja uz pomoć snimaka sa FaceTime (iPhone aplikacija), poruka na Facebook-u, Instagramu, Live Chat-ovima, a ujedno i perfidni vid kritike osnove koju koristi u naraciji.

Naime, “Searching” u stilu animiranog filma “Up” upoznaje nas sa nasmejanom porodicom Kim (nije Kardašijan). Frejmovi sećanja sa rođendana, prvog iskustva sa web kamerom, folderima, slikama i raznoraznim čudesima moderne tehnologije. I dok poput najgoreg voajera koji je provalio šifru na tuđem kompjuteru gledamo nečiji život, saznajemo da gospođa Kim boluje od limfoma. Nažalost, recidivna bolest se vratila i poslala je na drugu stranu, a sećanja i snimci su jedini podsetnik da je nekad bila tu.

Dejvid Kim i njegova ćerka Margo nakon smrti majke i supruge su konstatno na vezi, ako se ne šalju poruke, onda se snimaju ili gledaju preko FaceTime. Gubitak jednog od porodičnih stubova napravio je neraskidivu vezu, ali i veliku tajnu koja je zaključana na društvenim profilima Margo. Nakon što se jedne noći Dejvid ne javi na pozive ćerke, tinejdžerki se gubi svaki trag. Neko bi pomislio da uz pomoć silnih digitalnih igrački možeš sve da nađeš, ali ipak neki tragovi su izbrisivi.

“Searching” je digitalni triler, novi filmski nadžanr koji je nekoliko puta pokušao (Unfriended, Profile) da bude kul, ali mu nije upalilo. Nekim čudom Čagnatijeva ideja je iznenađujuće uspešno realizovana, pre svega zbog inicijalne priče koja bi pila vodu i da je urađena u klasičnom misterija-triler fazonu. Lestvica je podignuta više sa nekonvencionalnim tipom naracije.

Umesto jurnjave po gradu, gledaćemo Dejvida Kima kako uz pomoć Google Maps, Google i Facebook pronalazi informacije poput pravog detektiva. Uostalom, svi dobro znamo da zahvaljujući društvenim mrežama možemo da ljude uhodimo do te mere da znamo koje gaće nose koji dan.

Social Media Facebook Gif By RealitytvGIF - Find & Share on GIPHY

Ono što “Searching” maestralno poentira je ružna strana društvenih mreža. Lešinarski element koji ljudi koriste kako bi privukli pažnju i napisali nešto samo zarad plavog prstića je dobar podsetnik kako digitalna fantazija funkcioniše – kao surovi samopromotivni biznis. 

Odlična glumačka postava se sjajno snašla sa vrlo sterilnim glumačkim uslovima u kojima se vidi svaka greška i koja ne prašta pad koncetracije.

Estetski vrlo primamljivo, ali scenarijski pri samom kraju vrlo klimavo. Misterija u misteriji, obrt u obrtu malo kvare finalne minute i bacaju senku na kritički deo priče, ali kad bi se “Searching” ocenjivao kroz LAJK zasluženo bi ga dobio.

Prati Dedu na ↓

Pročitaj još

Najčitanije

Digitalni triler koji je otvorio vrata novoj vrsti naracije u filmskoj industriji. Film "Searching" najbolje pokazuje kakvi smo lešinari na društvenim mrežama