Film Endija Serkisa “Mowgli” prvobitno je bio zakazan za 2016. godinu, ali umesto raskalašne holivudske premijere i hajpovanja o fantastičnim CGI i VFX elementima filma, rad na priči o mrškastom Mogliju koji živi sa čoporom vukova stavljen je na pauzu. Zašto? Danas je postalo jasno, jer je film zvanično debitovao na servisu Neflix koji je otkupio prava od Warner Bros prošle godine. Izgleda da je filmskog giganta pre dve godine mučilo pitanje – Kome je namenjen “Mowgli”? Ko je ciljna grupa? Deca? Ne! Odrasli? Možda. Da li oživljavamo Diznijev klasik? Svakako ne! Da li će ga ljudi mrzeti zato što Balu nije vickasti raspevani meda i zato što je film mračna verzija “Knjige o džungli”? Možda. I upravo ovde leži problem jer ovo neobično filmsko parče neba može da završi ili na jednoj strani novčića ili na drugoj.
Priča nam je svima, manje-više, dobro poznata, ali ovog puta je naratorka zmija Ka. Svevideća i sveznajuća Ka zna kakva je sudbina džungle. Dolazak čoveka neće doneti ništa dobro – za neke, ali prisustvo dvonogih stvorenja je neminovna.
Nakon ljudskog pokolja od strane kandže Šira Kana (benglaski tigar) samo jedno malo stvorenje je izvuklo živu glavu – beba Mogli. Zahvaljujući radoznalom Badžiri (crni panter) koji špijunira zlokobnog Kana i njegovog slugu Tabakija (hijenu), Mogli je postao eksperiment Majke prirode pod šifrom – preživljavanje. Uznemireni crni panter ostavio je bebu čoporu vukova u nadi da će ga pojesti ili usvojiti, jer on nema srca da ga se otarasi na drugi način. Na sreću krupnooke bebe vukovi, iako zakon čopora ne dozvoljava prisustvo ljudi u njihovoj sredini, prihvataju mališana kao svojeg, kao jednog od njih, ali ne u potpunosti.
Mogli odrasta kao pripadnik čopora, ubeđen da je vuk ili barem nešto nalik vuku. Uz pomoć Balua, u ovoj verziji matorog, ciničnog medveda, dečak se sprema da postane lovac, a ne plen. Ukoliko padne na testu brzine i agilnosti, čopor će ga se odreći. Nažalost, dečak je najsporiji, ali nije to jedini problem. Šir Kan planira da mu raspori utrobu, zmija Ka ima veliki plan za dečaka i pasionirani lovac na trofeje se stacionirao u blizini džungle.
“Mowgli” je sve, samo ne uspavanka i raspevana igrano-animirana verzija filma za decu. Iako nije brutalan u kontekstu eksplicitnog prikazivanja nasilja, nedostaje mu samo još malo da bez problema dobije etiketu 18+.
Neprijateljska atmosfera, animirani likovi koji više izazivaju nelagodu nego osećaj sreće što ih ponovo vidimo i tragična sudbina dečaka čiji je život uništen od strane divlje zveri, a potom osuđen da živi sa njima, ali da ga ne prihvataju, su interesantan obrt na dobro poznatu priču.
Mogli nije jedini luzer u carstvu životinja. Njegov verni drugar But koji je etiketiran kao “nakaza” samo zato što ima belu i jako kratku dlaku daje odličan balans u prvoj polovini filma jer unosi malo pozitivnosti i vedrine u turoban film.
Ostatak filma, naročito prva polovina i finale su surovi, natankovani akcijom i dobrom glasovnom glumom za koju su zaslužni Benedikt Kamberbač, Kejt Blančet, Kristijan Bejl, Metju Rijs, Naomi Haris i Endi Serkis.
Nažalost, nije sve sjajno kao atmosfera, gluma i ideja. Rediteljski film je vrlo traljavo odrađen u pojedinim segmentima – sa lošim rešenjima na polju kadriranja, koje deluje amaterski i loše izmontirano (naročito kompozicija kadra je kritična). Animacija i efekti nisu nešto zbog čega će ljudi pasti u nesvest. Film izgleda pristojno i nek na tome ostane što se tiče animacije. I na kraju, ono najbolnije – narativno rešenje u trećem činu je najveći kiks filma.
Naracija koja je odlično vodila do jednog trenutka, potom je potpuno skrenula u drugom, pogrešnom, pravcu. Film je prekršio pravila koja je postavio na početku, dobro zamišljene likove nulirao, ubio emotivni deo koji je bio dobro izgrađen i ostavio osećaj praznine u poslednjih tridesetak minuta.
Bez obzira na mane koje će pojedince jako iznervirati, “Mowgli” na kraju balade je solidan film koji ima drugačiji pristup radnji, temi, dobro je odglumljen, fino izgleda i ono najbitnije – kao stvoren je za ovaj deo godine, da ubije vreme.