Film “A Monster Calls” pojavio se u najgorem mogućem trenutku, tačnije pred sam kraj 2016. godine kad su distributeri sva novčana sredstva investirali u marketing filmova koji su bili pretendenti za Oskara. “7 minuta posle ponoći” (ili “A Monster Calls”) je najveći finansijski promašaj 2016. i 2017. godine. Zbog jako male zarade u prvoj nedelji prikazivanja našao se u senci filmova na koje je bačena ozbiljna lova za reklamu, ali filmofili su bili jednoglasni da je ovo jedan od najpotcenjenijih filmova u skorijoj filmskoj istoriji.
Iako bi na “7 minuta posle ponoći” mogli da zalepimo etiketu dečji film, pre nego što neko krene rukom da zalepi nalepnicu treba da ima u vidu da je u pitanju film koji je žanrovski i tematski jako sličan starijem bratu “Panov lavirint” reditelja Giljerma Del Toroa. Problematika je ista, ali je sagledana iz potpuno dugačijeg ugla u filmu reditelja J.A. Bajona.
Sve počinje košmarom u kojem Konor Omali sanja kako se otvara tlo pod nogama u obližnjoj crkvi i dok se svet oko njega raspada pokušava da spasi svoju majku, ali košmar ne bi bio košmar da se ne ponavlja i da dvanaestogodišnji dečak svaki noći u snu ne ispusti svoju majku u beskonačnim dubinama mraka.
U stvarnosti situacija ništa nije bolja. Konorova majka umire (Felisiti Džouns) od raka i njegova sudbina je život sa opsesivno-kompulsivnom bakom (Sigurni Viver). Konorov otac živi sa drugom ženom sa kojom je dobio decu na drugom kraju sveta i tek ponekad poseti bivšu suprugu i sina. Povučeni dečak je na meti trojice siledžija koji ga svaki dan posle škole čekaju na putu do kuće kako bi ga udarali i vređali. I taman kad je Konor pomislio da život ne može biti gori, tačno sedam minuta posle ponoći ogromno drvo tise u obliku čovekolikog diva (Lijam Nison) ruši zidove doma dečaka uz obećanje da će četiri noći dolaziti po njega. Prve tri noći stovrenje će Konoru pričati priče, a četvrte dečak će morati njemu da ispriča.
Iznervirani tinejdžer želi da stvorenje ode jer mu je majka teško bolesna i ne želi da troši vreme na bajke pred spavanje, ali ono što će mu stvorenje ispričati nije bajka, već ono sa čime se u životu najteže borimo – gubitak bliskih ljudi.
“7 minuta posle ponoći” je priča o odrastanju i suočavanju sa neminovnim ciklusom života. Deca teško poimaju koncept smrti, pa se često služe alternativnim mentalnim mapama kako bi zaobišli emotivne prepreke jer se nalaze u procepu između bezbrižnog detinjstva i naglog odrastanja.
Fanatastično snimljen film sa visokim produkcijskim vrednostima koristi razne načine da upotpuni narativni tok. Pored odnosa čudovišta koje svako veče maltretira dečaka, film paralelno kroz različite vizuelne cake pripoveda iz ugla života Konora Omalija kojeg niko ne sluša i na kojeg niko ne obraća pažnju. Sve je upotpunjeno sjajnim animacijama koje prate priče koje pripoveda čudovište.
Tamo gde rivali obično poljube patos, “7 minuta posle ponoći” uspeva. Emotivna priča o dečaku koji ne može da se pomiri sa činjenicom da će njegova majka umreti na realističan način prati sva stanja – od tuge, besa, pa da osećaja krivice kod ljudi koji se osećaju odgovorni za smrt svojh najbližih.
Za kraj filma spremite paklu maramica jer je nepravda što smo iskulirali možda jedan od najboljih filmova 2016. godine.
Pročitaj i: