Dobra vest je da više nećemo slušati vapaje kako je Džos Viden iskasapio i akciono naklepao Snajderovu viziju “Lige pravde” iz 2017. godine. Ozloglašeno čuvena herojska DC-eva saga koju po savetu supruge Debore, Zek Snajder nikad nije odgledao, vraćena je prvobitnom tvorcu u ruke kako bi joj ispeglao, došio rukave i nogavice, i konačno kao ponosni idejni majstor predstavio publici. Nerealna očekivanja koja prate novu verziju “Justice League” nažalost ostaju samo u domenu očekivanja jer neopravdana četvorosatna pseudo-umetnička tortura nije u stanju da od osnovnog ispodprosečnog materijala napravi čudo. Da li je bolji film? Jeste. Da li je dobar film? Nije.
Snajderova verzija nikada ne bi ugledala svetlost dana da fanovi kreatora čuvenog “Watchmen-a” nisu bili upoznati sa dramom oko snimanja verzije iz 2017. godine. Kreativni sukobi, menjanje scenarija i kreativno odstupanje Zeka zbog porodične tragedije ostavili su gorak ukusu u ustima. Propast na blagajnama originalnog “Justice League” i više nego oštra kritika na račun Džosa Videna, koji je iskoristio dostupan materijal i izmonitrao ga, posle silnih onlajn molbi i apela Gal Gadot i Džejsona Momoe da se objavi Snajderova verzija, došla je iz dupeta u glavu čelnicima kompanije WarnerBros koji su filmu dali još jednu šansu, naravno, videviš koliki je broj ljudi zainteresovan da vidi “originalnu viziju”.
Bazični narativni kamen temeljac filma o tri energetske kutije “Mother Boxes” i akciji Brusa Vejna, nakon velike žrtve Supermena, da okupi junake u borbi protiv Stepenvulfa i njegovih mračnih drugara u sprečavanju apokalipse, direktno se nadovezuje na Snajderov “Batman v Superman: Down of Justice”. S obzirom na to da je “Batman v Supermen” bio specifična vrsta tragikomedije, teško je bilo za očekivati da će “Justice League” 2021. biti revolucionarni filmski projekat koji će promeniti kurs DC-eve prezentacije u sedmoj umetnosti.
Snajder kroz šest poglavlja potrudio se da čitav univerzum logički poveže i da ga obagati pozadinskim pričama i karakterizacijom likova. Ovog puta Betmenova motivacija je potpuno drugačije karakterno nastrojena nego 2017. godine. Skoro svaki lik dobio je pozadinski materijal i uvodnu priču.
Sa promenom strukture koja sad već ima unutrašnju filmsku logiku, došla je rediteljsko-montažerska promena. Komparativno Snajderova verzija je daleko kvalitetnije urađena u domenu rediteljskog zanata. Prva veća scena scena koja će upasti u oko je veliki akcioni momenat sa Gal Gadot i taocima. Dinamički znatno duža i emotivno složenija scena koja ima kontekst i vezu sa ostatkom filma za razliku od Videnovog psihotičnog i haotičnog montažerskog sečenja je samo tačkica u moru promena. Na kraju krajeva četiri u odnosu na dva sata sa sobom je donelo mnogo svežeg materijala.
Snajder ovog puta je film spakvao u kockasti format 4:3, koji ruku na srce nije najsrećnije rešenje, uz potpuno drugačiju tonsku postprodukciju, pa je čitav film dobio zlaćani-sepia filter. Novi vizuelni identitet često sakriva problematičan i zastareo CGI, ali ne može da sakrije popriličan broj digitalno konstruisanih scena koje su mnogo koštale, a izgledaju bizarno jeftino.
Estetski ispadi su najmanji problem u čitavoj priči. Silni narativi i dosnimljeni delovi filma su katatonično i umorno razvlačenje priče, gotovo da je neverovatno kako 240 minuta može delovati prazno. Najvećim delom krivica pada na letargičnu glumu i zaista naivan scenario koji je dat glumcima. Kada se na to doda pretenciozni umetničko renesansni momenti praćeni “kul pesmama” koje bi trebalo da daju nekakav emotivni i životni okvir u zagrljaju sa “slow-motion” tehnikom koja se besumučno ponavlja na svakih 10 minuta, najveći deo publike neće uspeti da pregura ni prva dva poglavlja filma, a do finala će već uvenuti.
Problem koji vrišti u Snajderovoj verziji je tempo. Dobar akcioni film počiva na dinamičkoj tenziji, atmosferi i kratkim dijalozima koji imaju tendenciju da postanu pop-kulturne opaske. Ništa od ovoga nije prisutno, jer se film više ponaša kao art-house ili indi film sa višim budžetom. Samo što, kad već pričamo o DC-u, ovde nema mesta za nikakvu art-house formu, niti barokno akcioni pokret.
“Justice League” trebalo je sručiti do temelja i napraviti ga ispočetka. U ovoj formi kakvoj je trenutno nije ništa drugo nego pretenciozni zakrpljeni akcioni film koji misli da ima nešto jako važno da uradi i kaže (ne zaboravimo priča je spasavanje sveta od mračnih sila). Na sve to daje sebi za pravo da davi golim rukama četiri sata bez ikakvog pokrića. Svet bi bez Snajdereove “Lige pravde” bio mesto bez četiri sata Snajderove “Lige pravde”, dakle, preživeli bismo i bez njega.
NAPOMENA: Pretpremijerno gledanje filma je omogućio striming servis HBO Max. “Zack Snyder’s Justice League” izlazi 18. marta.
Film "Zack Snyder's Justice League"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
Doterana i kompaktnija verzija “Lige pravde” Zeka Snajdera pati od novih problema – monstruozne neopravdane dužine trajanja, melanholične postprodukcije, osrednjeg teksta i bizarne odluke da je svaka scena u “slow-motion-u” koja čini film još dužim nego što jeste.