Ako bi Adama Sendlera i Rahelu Ferari smestili u isti kadar, zarobljene u sceni iz “Tesne kože”, najadekvatnija rečenica koju bi mogla da mu uputi je: “Pedeset godina spucao u dupe, dupe uvukao u farmerice“. Posle trideset godina u filmskoj industriji jedina asocijacija na Sendlera su antipatične komedije i još antipatičniji likovi u kojima je provejavao na velikom platnu. U prevodu, Adam Sendler dobar film je snimio – nikad. Možda je i u uboo jedan pristojan, ali ozloglašena reputacija lošeg komičara pratila ga je kao senka. Toliko velika i toliko crna da je bilo nezamislivo shvatiti ga kao dobrog ili značajnog glumca za kinematografiju. Oh, kakva greška, jer je Sendleru svih ovih godina spucanih u zadnjicu i loš humor samo bila potrebna uloga Hauarda Ratnera u “Uncut Gems“. Gospodine Adame, dobrodošli u klub – nismo znali da ste odličan glumac. Uđite u salon.
“Joker” i “Uncut Gems” su filmski opoziti, ali imaju nešto zajednično – protagonistu na čijim glumačkim leđima leži stotinak minuta koje treba prodati publici. Pogrešan izbor glavnog glumca potopio bi brod koji su dasku po dasku, ekser po ekser zakivali scenarista i reditelj. Možda ono što filmovi nude nije bogom danom, ali snaga oba ostvarenja počiva na liku koji je neprestano u kadru sa harizmatskom moći da uvuče publiku u svet u kojem ne želi da bude, ostavljajući je napetom i anksioznom. Adam Sendler, kao i Hoakin Finiks u “Joker-u”, je u svakoj sceni filma “Uncut Gems” i nijednog trenutka nije izašao iz izvitoperenog uma Hauarda Ratnera. Biće mu potrebno vreme i nasilno hvatanje za rukav gledaoca ne bi li ga ubedio da je dobro da sa njim pođe u dijamatsku četvrt i svetlucavu radnju. Kad ga zarobi u staklenoj sobi prepunoj kičeraja, kupleraja i moralnog moleraja, ne želi da otvori staklena neprobojna vrata. Ne. Ima da se kuva u istom paklenom grotlu zajedno sa njim.
Kako opisati Ratnera? Kao seljaka i sitnog notornog lažova, varalicu i kockara koji je ušao u debele pare. Nešto poput srednjškolskog luzera sa pogrešnim životnim pasijama koje mu se ostvaruju zahvaljujući novcu koji mu je pao u ruke. Dok broji novčanice broji i dane života jer je dužan bogu i narodu. Zelenaši nisu humani i ne lome ruke, već skidaju glave. Mada on je uveren da ga nepodnošnjivo palacanje jezikom i naivna prostačka dobroćudnost izvuku iz životnog mulja u koji se uvukao.
Hauard Ratner svoju moć vidi u radnji dijamanata čija je klijantela sačinjena od Afroameričkih skorojevića i lokalnih bandita koji mu vedre i oblače život. Nema tog novca koji može da zaradi, a da ga njegova ubrazilija ne natera da će od nje napraviti još veću. Manična priroda, zavisnost od kockanja i pogrešni izbori će njegovu dobru ideju pretvoriti u takav životni pakao da je nemoguće ne osetiti zebnju za sopstveni život.
Ratner zarobljen u gomili laži i dugu spas za svoje sulude ideje vidi u etiopijskom crnom opalu koji je nabavio iz rudnika o kojem je saznao zahvaljujući kulturno-edukativnom programu o Jevrejima. Umesto da vrednost da na aukciju, domogne se utrostručenu zarade, isplati dugove i nastavi sa klađenjem na košarkaške timove, kao i svaki naivni luzer u želji da se dokaže dopušta klijentu, Kevinu Garnetu (košarkaš Boston Celtics), da ga ponese sa sobom na utakmicu jer je sportista ubeđen da mu crni opal može nekako magijski pomoći da bolje igra. Pozajmica na jedan dan problematičan život Ratnera pretvara u niz jako loših događaja u stilu – Marfijev zakon će sad da ti sve po spisku.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Film “1917” igra na jednu istu foru dok ne postane naporan
Verbalno agresivna priroda filma koji obiluje likovima koji neprestano viču, prekidaju jedni druge sa nezaustavljivom dozom tenzije vrhunac postiže u sceni u kojoj je Ratneru pred očima rešenje, ali ne može da otvori vrata prodavnice jer su se zaglavila.
“Uncut Gems” braće Safdie je klaustrofobični mentalni pakao. Možda Ratnera gledamo sa druge strane stakla, ali smo zajedno sa njim dok vara svoju suprugu, zajedno smo sa njim na uvrnutoj školskoj predstavi, zajedno smo sa njim dok visi sa prozora zgrade dok mu zelenaši prete da će ga pustiti da se razbuca na trista komada na njujorškim ulicama i zajedno smo sa njim u sobi dok optimistično-histerično navija i nada se da će pobediti tim na koji se kladio.
Svaki momenat sa Ratnerom i maestralnom glumom Adama Sendlera je neprijatan i prožet strahom šta će se desiti. Dok on viče zato što njegovi gube, gledaoc je osuđen da viče – nemoj to da radiš, nemoj to da radiš i na kraju uradi ono što ne treba.
“Uncut Gems” živi svoj anksiozan i paničan život zahvaljujući odlično satkanom liku u Sendlerovoj glumi. Ne nudi mnogo u vidu narativa ili likova, iako se trudi da mu prilepi epitet filma koji ima težinu i koji je važan oslanjajući se na psihodeličnu uvodnu i finalnu scenu. Nema šta mnogo da mu se zameri osim prirode priče koja će siguro nekima biti nepodnošljiva i negledljiva, a nekima mazohistička zabava koju su čekali.
Nije film u kojem se uživa. Ovo je onaj film koji vas čini jako napetim i nervoznim, ali na dobar način. Na kraju krajeva dobar je osećaj da Sendler ipak nije bespotrebno spucao 30 godina karijere u ništa.