“Thor: Love and Thunder” recenzija: Dobro je, moglo je biti mnogo gore

“Svi bogovi moraju umreti” i kao grom iz vedra neba uvodna rečenica i još jedan težak dan u Marvelovom univerzumu podsetio me je na Nila Gejmena i njegov roman “Američki bogovi”. Vaititijev “Love and Thunder” u korporativnom blokbasteru koji je koštao kao svetog Petra kajgana, ne nešto drugačiji način zloćudno cupka oko sudbine božanstava kojima Gor ubica bogova (Kristijan Bejl) posle tragične sudbine ćerke, uništene nade od svemoćnog kome se klanjao i sudbinskog poziva nekromača, zaklinje se na večni mrak svakog nadobudnog bucmastog i nabildovanog čike na oblaku.

Dok se serijski ubica bogova sprema za pokolj, naš zamalo penzionisani junak Tor posle raskomadanog moćnog čekića, gotovo komičnog niza umiranja porodičnih članova samo čeka poziv u pomoć ne bi li se konačno doveo u red i još jednom stavio u pogon svoj herojski kompleks.

Njegova bivša ljubav, na koju smo načisto zaboravili posle “Ragnaroka”, Džejn Foster (Natali Portman), postaje moćni Tor upotrebom nekada razorenog Torovog čekića. Vođena željom da preživi, a ne da nužno spasi svet usled saznanja da boluje od kancera u četvrtom stadijumu, posle mnogo vremena ponovo će se naći licem u lice sa Marvelovim omijenim junakom.

“Love and Thunder” narativno priču stavlja u pogon posle Gorove otmice dece Novog Asgarda navigirajući, ruku na srce, radnju tanku kao flis papir do iznenađujuće emotivnog finala.

U slučaju četvrtog Tora dva sata filma mogu da se razlože na dva tasa. Na pozitivnoj strani vage koja je teža i vadi Vaititijev rad iz kategorije izlizanog blokbastera je “internet humor” i subverzivna satira na račun Marvelovog univerzuma. Kratke komične opaske ili “one liners” udružene sa Krisom Hemsvortom, koji nije ni svestan da je rođeni komičar, imaju beskrajni šarm junaka sa kompleksom – junak se mora biti, a potom u dobroj nameri sruši pola grada. Vrišteće divokoze kao referenca na internet mimove ruku pod ruku sa modernim pop-kulturnim referencama, čak i kad su reciklirane znaju da dobro nasmeju.

Gostujući glumci Met Dejmon, Melisa Mekarti i Rasel Krou su ničim izazvano iznenađenje koje ne može da ne izazove osmeh na licu.

Film koji žanrovski puca na laku zabavu i pitkih dva sata u bioskopu, zaista radi šta može i kako može da ispuni očekivanja kako bi publika izašla zadovoljna.

Na drugom tasu koji ne preteže, ali ima svoju težinu pati na nekoliko polja. Zbog jako loše glume Natali Portman. Oskarovka ubi se da ispadne “kul zabavna devojka” u “kul filmu”, ali kada ne ide, naprosto ne ide. Akcent Rasela Kroua kao Zevsa više vuče na italijanski nego na grčki, pa naizgled slični “nebitni detalji” su glavni krivci za parodiranje već postojeće parodije.

Gorov interesantan narativ i pored zastrašujuće pojave Kristijana Bejla koji liči na spoj demona Valaka iz “The Nun” i Voldemorta, je neistraženi i neubedljiv alat radnje čija jedina svrha da napravi epohalnu finalnu bitku.

Iako je humor važna prekretnica u serijalu “Thor” za razliku od “Ragnaroka” koji je vešto kombinovao solidnu priču, akciju i komediju, “Love and Thunder” se previše oslanja na komediju i opaske, ponekad pokušavajući da zamaskira nedostatak konkretne i dobre priče.

Smeha je bilo, ne iz sveg glasa, ali ga je bilo, epileptično je šareno, pitko i zabavno. Ovako gledajući “Love and Thunder” je obavio svoj posao, ali osećaj praznoće posle gledanja i manjak želje da ga ponovo vidim kad se pojavi na Disney+, što nikako nije bio slučaj sa “Ragnarok”, ostavlja želju za nečim boljim, a ne za nečim što je već bilo. Prekretnica koju je napravio Tajke Vaititi sa trećim delom “Thora”, raskolom sa dotadašnjom praskom Marvelovih filmova je bila jedinstvena. Ovog puta se nije desilo ništa novo i originalno i to je njegov najveći greh – kao i gosta koji se pojavio na slavi ponovo sa istom forom – dobra, ali smo je već čuli.