Film “The Lodge”: Bizaran i veoma mračan

Posmatrajući širu sliku vrlo polarizovanog novog filma Francove i Fiala “The Lodge” narativ svodi na psihološki aspekt priče života brata i sestre Mie i Ejdana, i njihove nove majke, tj. maćehe Grejs.

Ako vratimo vreme unazad, tačnije šest godina unazad, u debitantskom ostvarenju “Goodnight Mommy” braća blizanci strahuju da žena koja se vratila u njihov izolovan dom sa zavojima preko lica nije njihova majka, već zlokobna figura koja je došla da okonča neraskidivu konekciju između dečaka. Kako minuti budu proticali sa neizbežnim i ne preterano orginalnim obrtom, ali obrtom, koji otkriva zašto je majka u zavojima, zašto ju je se deca plaše i šta je preuzrokovalo da njihov dom postane čistilište, preko čitavog filma se nadvija teška tamna senka emotivne težine života porodice koja više ne postoji.

Gotov identičan emotivni model priče u “The Lodge” ide još jedan korak dalje stavljajući u ring zaraćene i dve veoma emotivno hendikepirane i povređene strane koje još uvek nisu spremne, mada je pitanje da li će ikada biti spremne, da pruže ruku jedna drugoj i da se razumeju.

Pošto je gotovo svaka sitnica u “The Lodge” spojler najbolje je se držati kostura, a zainteresovani treba da otkriju šta se zapravo dogodilo u vikendici usred snežne oluje.

Posle inicijalnog veoma šokantnog uvoda u priču i prvih 15 maestralnih minuta koji će poput malja udariti po ekranu, ostatak priče, naročito razrada se jako muči da postigne ono što želi.

“The Lodge” je fokusiran na brata i sestru koji moraju da provedu vikend sa novom devojkom njihovog sebičnog i distanciranog oca. Devojčica Mia smatra da je Grejs “retardirana”, a Ejdan ne želi da ima bilo kakav kontakt sa novom ženom u njihovom životu, zapravo ona je kriva za sve što im se desilo. Kad mu ponudi da mu napravi sendvič, mirnim tonom će joj odgovoriti da će ga napraviti sam.

Tenzičan odnos koji može da se seče nožem postaje još gori nakon što se jednog jutra probude usred najveće snežne mećave bez struje, hrane, vode, stvari koje su doneli i pilula koje Grejs mahnito guta otkako je sa decom zaraboljena. Introvertna žena ubeđena da se deca na pogrešan način igraju sa njenim živcima brže nego što misli doći će pred sam ulaz u pakao.

“The Lodge” je film koji će najveći deo publike mrzeti iz dna duše. Početak će ih veoma zaintrigirati, ali kad shvate, a to će se brzo desiti, da se film neopisivom tromošću vuče ka finalu sa jasnom naznakom još negde na polovini šta će se desiti na kraju, etiketiraće ga kao nešto najgore što su videli u životu i što im je bespotrebno potrošlo minute dragocenog života. Ako niste zainteresovani za spore (veoma spore) indi filmove sa otvorenim finalom koje traži da analizirate postupke likova, “The Lodge” nije za vas i možete da nastavite srećno dalje sa svojim životom.

Oni koji još uvek imaju želju da ga vide treba da znaju nekoliko stvari. Film Veronike Franc i Severina Fiala istražuje na kontroverzan način dve teme. Hrišćanstvo i kako nakupljen bes usmeren ka metalnoj nestabilnoj osobi je neminovan katalizator tragedije. Čuveno, ne čačkaj lava dok spava.

Paranoična razrada filma u kojoj Grejs pada u stanje neverice jer ne veruje u ono što vidi i što joj deca govore da se događa vodi ka nečemu što je od samog početka bilo očekivano. Naime, “The Lodge” ima nekoliko veoma neobičnih odluka u razvoju događaja koji naizgled ne piju vodu jer zašto bi otac ostavio decu sa ženom koja ima vrlo problematičnu prošlost. Možda je bolje pitanje – zašto bi uopšte bio sa njom posle onoga što se desilo njegovoj porodici?

Negativne strane filma su posledica nedovoljno razrađenih likova, naročito oca Ričarda, koji je tehnički veznik u čitavoj priči, a koji bi mnogo bolje potrklepili pomalo glupe odluke centralnih likova.  Minimalistički scenario na momente ima ozbiljno problem da održi pažnju, sve dok se konačno ne dovuče do faze u kojoj želi da poentira. Tempo je surovo spor i letargičan, pa će sigurno biti veliki izazov za mnoge. Međutim, emotivna kataklizma kroz koju će proći Grejs i deca je izvedena tačno kako treba i onako kako su njihovi likovi zamišljeni. I jedna i druga strana mora da snosi posledice za svoje nepromišljene postupke. Duhovi filmova kao što su “The Shining”, “Hereditary” i “The Others” lebde negde u mračnim hodnicima izolovane kuće.

U vikendici usred snežne oluje čuju se tri glasa – dva deteta i jedne žene. Svako ima svoj glas i svoju priču, ali nikom ne treba verovati jer niko od njih nije pouzdan narator. Niko od njih nije zaista loš ili negativac u priči, ali za sve njih bilo bi bolje da se nikad nisu ni sreli.