Netflix je ove godine odlučio da se domogne Oskara po svaku cenu. Trenutno ne postoji nijedan striming servis koji u svom katalogu poseduje originalne filmove u kojima glavne uloge tumače velike filmske zvezde – Meril Strip u The Laundromat, Skarlet Johanson u Marriage Story, Robert de Niro u The Irishman. Na sve to u pitanju su naslovi koji su se pojavili u poslednja dva meseca. Ko bi rekao da legalno za sitne pare mesečno u svom domu možete da pogledate najnoviji spektakl moderne kinematografije. Da li će vam se svideti? E, pa to je sad već drugo pitanje. Sedma umetnost, kao i svaka druga, je isključivo subjektivna percepcija jer su film i serija lični doživljaj gledaoca. Ovo je jedini i najadekvatniji način pristupa najnovijem filmu Martina Skorsezea “The Irishman” u saradnji sa Netflix-om – glavni kandidat da se dograbi nagrade za “Najbolji film” na dodeli Oskara 2020. godine.

Frenk Širan (Robert de Niro) je čovek koji kreči po kućama. Umesto valjka koristi pištolj, a boja kojom kreči je ispunjena crvenim i belim krvnim zrncima. Nasmejani šarmantni gospodin sa neslavnom istorijom u vezi sa dekoracijom domova je preminuo 2003. godine. Njegovu kontroverznu životnu priču zabeležio je Čarls Brandt u knjizi “I Heard You Paint Houses”. Scenarista Stiven Zailian u filmskoj adaptaciji epske priče koja se proteže u vremenskom rasponu od šest decenija, ispričana kroz monolog Frenka Širana u svojoj genijalnoj satiričnosti mafijaškog posla koji je vodi pod šifrom “krečenje”, “The Irishman” vodi kroz sećanja čoveka koji je od sitnog prevaranta postao pomoćna ruka veoma važnih ljudi u američkoj istoriji.

Skorsezeov gigantski film od tri i po sata, prati u stopu Frenka u poslednjoj fazi života u staračkom domu, kad je bio kriminalac početnik u poslu dilovanja mesa italijanskim restoranima, upoznavanje sa Bilom Raselom (Joe Pesci) koji će mu promeniti život sa druge strane zakona, kao i druženje sa Džimijem Hofom (Al Paćinom) koji je ozloglašeno nestao bez traga 30. jula 1975. godine.

Hobotnica od filma koja navigira nekoliko priča paralelno, ali vrlo jasno koja se u kom periodu odigrava i na koji način, je kosketina za gledanje. Minutaža filma nije toliko strašna, ako se uzme u obzir brzina kojom se događaji odvijaju. Nema takozvanog praznog hoda i tumaranje narativa praznim hodnicima priče. Problem je filovanje radnje istorijskim podacima, nekim istinitim, nekim fiktivnim za potrebe dramaturgije, koji će većini biti nepoznati. Nepoznate zanimljivosti otežavaju kretanje kroz film, naročito kad uđe u pravno-politički deo i slučaj sa Hofom negde na polovini.

Foto: Netflix

“The Irishman” zbog specifične žanrovske opredeljnosti u sferi krimosi, italijanosi, mocarela, straćatela je sledeća prepreka za gledaoce. Potrošio sam preko devet sati života na film jer jedno gledanje, sa prekidima, nije dalo adekvatnu sliku o filmu. Pa, je usledilo gledanje filma još dva puta. Računajte da film traje tri i po sata, po tri gledanja – pa, sabirajte.

Skorsezeov film ne gledate sa drugim ljudima (greška koju sam napravio prvi put), ne gledate ga ako vas raniji filmovi reditelja nisu privlačili i svakako ga ne gledate ako vas specifična žanrovska niša filma ne zanima. Važno je da budete u stadijumu uma koji je relaksiran i spreman za narativ ovog tipa i da ga ne prekidate. Svako prekidanje pravi ozbiljan dinamički problem i teško je nastaviti da se gleda – još jedna stvar koju sam naučio iz drugog gledanja.

Pošto me generalno ne fasciniraju rezultati takozvanog de-aging, koji je podmladilo glumce jer priča prati period dug 60 godina, jedna stvar mi je i dalje vrlo fascinantna.

Skorseze ima 76 godina, 50 godina rada u filmskoj industriji i dalje se ponaša kao dečak sa velikim naočarima u prvoj klupi koji želi sve da proba i sve da uradi. “The Irishman” je njegov melanholičniji pristup filmu, ali uz neizbežan šarm, humor i poruku da moćnici, iz bilo koje sfere, žive i umiru kao i svi ostali, ali odlaze malo pre svog vremena. Srećom, on je i dalje tu, i dalje isprobava svoje narativne lude ideje.

PRESUDA
Krečenje kuća nikad nije bilo zabavnije
99 %

6 KOMENTARI

  1. Bitna stvar je ispustena, gluma, kamera i poruka filma… za mene “Irac” svakako nije najuzbudljiviji Skorsezeov film, jer je pre svega biografski sa dodatkom trilera i Skorsezeovog obrta. Svakako ovaj film se moze tumaciti na vise nacina ali sto se tice glume Al Pacino je maestralno dao dusu liku Dzimija Hofe i mnogo bitna stvar je da SAD nema pojma velicinu i znacaj tog coveka ( Scena sa medicinskom sestrom kad pokazuje fotografiju cerke i Dzimija) i kad su “krecili” Kenedijeve, krecili su Martin Luter Kinga, Dzimija Hofu, Dzona Lenona i mnoge druge tih godina i to je deo koji ljudi treba malo da iscitaju da bi skapirali pozadinu price, no da se vratim na glumu, penzionisani Dzo Peski i De Niro nista manje nisu maestralni… i ovo je jedan klasican muski film sa temama kao sto su prijateljstvo, lojalnost i izdaja.. nema onih zenskih emocija, i nekih emotivnih trzavica, ovde ne placete, ovde se zamislite, i zapitate, zato sluze Skorsezeovi filmovi.. i posle Dvostruke Igre ovo je mozda i najbolje od poslednjeg velikog Italijana u Holivudu. Zato vredi gledati i tri puta.

  2. Film je izvikan i napumpan imenima maestralnih glumaca. Od samog početka se vidi da je napravljen “na silu” kako bi se svi ti doajeni glumišta smestili pod jedan naziv (verovatno i po poslednji put). Film je konfuzan, prepun likova i informacija koje dolaze i odlaze bez ikakvog povoda i objašnjenja. Ja sam veliki filmofil i uživam u degustaciji svih žarnova, ali ovo je promašaj. “Good fellas” i “Casino” su vrhovi Kilamandžara za ovaj film. Naravno, ukusi su različiti i ovo je mišljenje samo jednog ne bitnog lika s još manje bitnih prostora, ali što se mene tiče, The Irishman može da konkuriše za oskara za najdosadniji film, ali verovatno ni tad ne bi pobedio… “no hard feelings”

  3. Vidim da većina smatra da je moglo bolje, gluma je ok ali za tri i po sata moglo je bolje i dublje da se odradi, tako da je film ok ali nije maestralan

Comments are closed.