Moraću da povučem svoju pređašnju izjavu. Naslov za recenziju prve tri epizode “Raised By Wolves” glasio je: “Došla je da zameni Game of Thrones”. Na kraju će biti da je došla da zameni “Lost”. Autorsko delo Arona Guzikovskog svoju striming-televizijsku karijeru je započelo kao naučno-fantastično čedo inspirisano radom Ridlija Skota, sa elementima apokaliptičnog zemaljskog sukoba između zagovornika boga Sola i ateista, da bi negde pred sam kraj promenilo kurs. Navigacija ovog serijskog broda zapravo je bila vidljiva od samog početka, ali praćenje sa pola pažnje je kaznilo one koji nisu čitali između redova i nisu obraćali pažnju šta likovi tokom 10 epizoda izgovaraju, pa im se finale učinilo kao hladna perpleksna prevara. Pošto ulazim u spojler zonu ko nije gledao, zamoliću ga da naposti salon. Unapred hvala.
Možda je najbolje početi od naše mile nekromenserke Majke. Tokom čitave sezone nije bilo najjasnije ko ju je stvorio, niti odakle je stigla. Kako smo saznali negde pred samo finale, religiozna skupina ju je otkrila i iskoristila za svoje lične planove, da bi je kasnije njen Kreator preoblikovao sa drugom misijom. Ona i otac su poslati na planetu Kepler 22b kao eksperiment za odgajanje racionalne i samodovoljne ljudske rase bez uplitanja nade i religije. Ono što će se najverovatnije otkriti je da je Majka u uskoj vezi sa glasom koji čuju pojedinci, tj. đavolom.
Guzikovski ovde jasno koristi biblijsku referencu na Adama i Evu (Otac i Majka), ali i zmiju izdajnicu (Greh – Đavo), mada ima vremena i za zubatu ljigavušu. Sa druge strane grupa ateista predvođena Markusom / Kejlabom i njegovim predskazanjima, koja mu navodno šapuće Sol, ispostavljaju se kao dominatano zlokoban glas koji manipuliše sa mnogo pripadnika Keplera 22b kako bi se događaji odvili onako kako on želi, a ne kakva je racionalna ili božija volja. I Majka ga je čula jer nakon što rodi / ispovraća zmiju obraća se nekom rečima – obećao si mi…
Imajte u vidu da se predskazanja i “božanski glas”, za koji mnogi misle da je bog Sol, manifestuje sa dolaskom androida, ljudi (vernika i nevernika) na planetu Kepler. Što aludira da postoji jasan plan kakva je sudbina junaka koji su se na njoj našli i da ih neko ili nešto koristi kao marionete.
Kao i u slučaju “Lost”, tako i u “Raised by Wolves” serija manipulativno koristi veliki broj zagonetki i simbola koja nužno mogu biti, ali i ne moraju biti ono što se na prvi pogled čine.
Međutim, centralna tema serije je planeta na koju su došli androidi sa decom, a koja je svojevrsna alegorija raja, jer tropska zona je copy / paste biblijska ideja. Zanimljivost koja se pojavljuje u pećini u poslednjoj epizodi je Polovo otkriće ilustracija na zidovima koje sugerišu da je Kepler 22b zapravo planeta Zemlja. Naime, Majka, Otac i šest embriona putuju u brodu ka Zemlji. S obzirom na to da se poslednja epizoda zove “Početak” ovo je namig publici da smo na startu veće priče o novoj rasi i novom početku. Ono što je i kreator serije objasnio u jednom intervjuu, Kepler 22b je planeta na kojoj su bili ljudi ali njihova evolucija je krenula obrnutim tokom. Umesto uspona civilizacije, neko je umešao prste u istoriju planete.
“Raised by Wolves” ujedno pred kraj poteže dosta stvari, između ostalog istorijat planete, stvorenja koja su živela na njoj, priču o neandertalcima, deevoluciji, ali misteriju o šapatu koju čuju pojedinci uvereni da je u pitanju bog Sol i pijavice rupe koje povezuju celu planetu.
Iako serija vrlo namerno ne otkriva ništa, postaje jasno da je u pitanju religijski naučno-fantastični žanr. Naime, glas koji čuju likovi je zapravo Đavo ili neka vrsta zle kobi koja manipuliše kosmosom. Priča kako odmiče sve više podseća na đavolju verzije zemlje, tj. raja. Umesto božanske dobroćudne šanse za ljude, od samog početka zlokobnost kontroliše događaje na planeti. Gotovo 90% simbolike se oslanja na već postojeće i poznate religijske ideologije sa kojima je naš svet upoznat, ali Guzikovski obrće priču natraške
“Raised by Wolves” je, koliko god čudno zvučalo, đavolja biblija.
Dosta stvari pluta u vazduhu i kako bi bilo druge sezone, autor je ostavio materijal na kojem će uspešno ili manje uspešno graditi svet. Rođenje pijavice zmije za čiji je novi život zaslužna Majka je još jedna biblijska referenca i nova narativna postavka jer Otac i Majka u finalu dospevaju u tropski deo zemlje, tj. stigli su u božiju baštu. Samo što je pitanje da li je Bog ili neko drugi upleo prste u njihovu sudbinu.
Tokom 10 epizoda serija se ozbiljno borila sa vizuelnim identitetom i povremeno jako lošim produkcijskim momentima. Vrlo monoton pristup fotografiji i manjak budžeta se vidi skoro na svakom koraku. Još jedan od većih problema je prazniji i razvučeniji narativni tok od 4 do 7 epizode. Serija se mučila da bude intrigantna i zanimljiva. Tanka karakterizacija likova oko Majke i Oca ozbiljno je remetila balans priče, kao i porivi Mitrana.
Sa druge strane “Raised by Wolves” je bio vrlo uspešan u izgradnji i ideji sveta koji predstavlja, kao i generalnoj tematici. Misterije koje ga okružuju i davanje prostora za teoretisanje i polemisanje dodatno joj daju na vrednosti.
Amanda Kolin kao Majka je glumački spektakl koji nikako ne sme da se propusti. Možda glumačka ekipa oko nje ne može da joj parira, ali svaka scena sa njom je suvo zlato.
Ostaje dosta pitanja – o neobičnim događajima, mutantu-vanzemaljcu koji se pojavljuje u vizijama Majke, da li postoji Solova milost, ko su i šta su stvorenja na planeti, otkud prvi ljudi na Kepleru 22b, šta su rupe pijavice i ono najbitnije – dete zmija? Pa, biće dosta toga čime će se Aron Guzikovski baviti u drugoj sezoni. Do tada osim generalnog nagađanja šta je šta, nema se mnogo toga reći, osim da se bojim da će “Raised by Wolves” da krene stopama “Lost-a”.
Finale "Raised by Wolves"
Ocena
-
Režija
-
Scenario
-
Gluma
-
Atmosfera
Presuda
“Raised by Wolves” iako se predstavlja kao naučna-fantastika zapravo nije. U pitanju je đavolja utopija i biblijska alegorija o početku sveta.
volim
- Amanda Kolin kao Majka
- napuštanje suvoparne ideje o ratu i odlazak u moralnu i religijsku dilemu
- zagonetke koje serija servira i traži od gledalaca da rešavaju
- nije toliko kompleksna kao što se čini
Ne volim
- vizuelna rešenja
- nepotrebna razvlačenja priče u razradi
- previše misterije može biti ozbiljan problem kad stvari krenu da se odmotavaju