Sad već tradicionalni serijal – “Gledao sam da se vi ne biste mučili” ima nekoliko vrlo pristojnih naslova na koje možete da bacite oko, ali samo ako spadate u usku nišu kojoj se ovi filmovi, serije i dokumentarac obraćaju. 

Host

Britanski horor film “Host” je dokaz da ekipa kreativnih ljudi za vreme karantina nije gubila vreme, već je uz pomoć dostupnih sredstava i jako dobrih mladih glumica napravila odličan takozvani “find footage” film.

Ovo je relativno kratak (55 minuta) i efektan horor film, koji da je izašao za vreme dok sam bio u karantinu, obezbedio bi mi barem jednu sumnjičavu noć sa upaljenim svetlom u kupatilu jer što je sigurno, sigurno je.

“Host” prati veselu družinu koja se preko čuvenog “Zoom-a” redovno čuje i razmenjuje iskustva za vreme pandemije korona virusa. Dugogodišnje drugarice u očekivanom spletu okolnosti, dogovaraju konferencijski poziv sa vidovnjakinjom, jer kako drugačije razdrmati monotoni karantinski život i sebi obezbediti osećaj nelagode da ipak nisi sam u maloj sobi dva sa dva.

Naravno, kad devojke shvate da se još neko priključio Zoom pozivu, već je prekasno.

“Host” je odlično odglumljen, ne shvata sebe preozbiljno, adekvatno koristi elemente horor žanra od starije braće i sestara i ima nekoliko jako finih “cim” scena koji se očekuju od ovakvog tipa filma.

Presuda: Apsolutna preporuka za ljubitelje horor žanra koji imaju dobar audio sistem ili barem kvalitetan par slušalica jer je tad efekat potpun.

High Score

Dokumentarni serijal o genezi arkadnih video igara, personalizacije industrije zabave i gejming konzola nije zadovoljila sve moje želje i potrebe, ali šest epizoda o video-igrama, fanaticima koji su išli na svetska takmičenja zbog igre Space Invaders daje šaren, ali relativno površan uvid u gejming svet. 

“High Score” je podeljen na segmente. Osim pionira u industriji gejminga i arkadnih igara, narativ presecaju priče o ljudima za koje ljubitelji video-igra nikad nisu čuli, a koji su jako važni za uspon aktuelnih RPG igara. Nažalost, mnoge zanimljive priče su prerano napuštene, dinamički presečene krajnje dosadnim i opskurnim pričama koje kao da su nasilno popunile prazan prostor dokumentarnog serijala. 

Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Trejler “The Haunting of Bly Manor”: Uznemirujuće do kosti

Mada dominatan motiv čitavog dokumentarca je da je Japan zemlja inovacije kad je tehnologija i gejming u pitanju. Ono što nisam znao, a što mi je bilo jasnije nakon gledanja je da gotovo svaka uspešna gejming konzola transportovana upravo iz Japana, ali i mnoge druge stvari koje ćete saznati ako ga pogledate. 

Kad se uzme u obzir da trenutno japanski studio FromSoftware koji dominira PS4 konzolom i jednim delom na PC-u serijalom Dark Souls i fantastičnim Bloodborne, koji su počeli masovno da kopiraju drugi razvojni timovi, jasno je da je Japan obećana zemlja gejminga i konzola. 

Presuda: Samo za fanatike gejming industrije

Ged Duked!

Malo je reći da sam crkao od sreće kad sam video da je “Get Duked” bio dostupan na Amazon Prime-u, ko’ velim da znam zašto te plaćam svakog meseca šturi bedniče od striming platforme. Na kraju je ispalo rano radovanje. 

Psihodelična crna komedija i triler o tri potpuna propaliteta i štreberu u nepreglednim zemljama vojvode od Edinburga ima sporadično dobre komične elemente, apsurdnu radnju i generalno neuravnotežen scenario koji nije baš najsigurniji šta je na kraju želeo. 

Naime, priča prati trojicu srednjoškolskih propaliteta – potencijalnog teroristu, repera i vidno mentalno zaostalog dečaka koji su poslati za kaznu da planinare zemljom vojvode od Edinburga. Njima se svojevoljno priključuje anksiozni štreber koji želi da osvoji dodatni poen za narednu školsku godinu, iako ga generalno vodi poštovanje prema kraljevskoj porodici. 

Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Nove serije i filmovi koji izlaze u septembru

Dečaci koji ne mogu bez telefona ni da progovore, sa hašišom u džepu i prestravljeni dečak kojem je život kao raspored časova u divljini, kojom povremeno prošeta stado ovaca, beže od manijaka sa lovačkom puškom. Ono što im niko nije rekao je da deca često nestaju u ovim predelima. 

Apsurdna atmosfera filma i povremeno vrlo psihodeličan narativ mogu biti ozbiljan problem i crveni alarm za bekstvo, iako crni-humor i generalno nerealna atmosfera mogu biti simpatični. 

Presuda: Nije za preporuku, ali može da se desi da vam se dopadne

The Alienist (druga sezona)

Druga sezona i adaptacija drugog romana Kejlaba Kara (Anđeo tame) je jedna mlada pegla koja nema sistem za paru. U suštini veš vam se zalepi za ploču i ako je neka finija tkanina, možete da se oprostite sa njom. 

Prva sezona serije “The Alienist” nije bila savršena, ali bila je odlična psihološka reprezentacija narušenog mentalnog zdravlja čoveka koji je lovio dečake prostitutke krajem 20. veka u Njujorku. Drugo poglavlje o ženi koja otima bebe i ritualno okonačva njihov život je prokleti kliše od početka do kraja. Na svu muku glavni akteri prve sezone su previše pojednostavljeni i neretko linearno predstavljeni sa romantičnim motivima koji sad već postaju otrcano dosadni. 

Propuštena prilika o medijskom senzacionalizmu koji svoj uspon doživljava u 21. veku, političko-društvenom raskolu, društvenim ulogama i uznemirenoj psihi čoveka koji je rastrgnut u klasno raslojenom Njujorku ne mogu da sakriju da se iza druge sezone krije serija koja kao da je napravljena 2001. godine. Zastarela i previše puta viđena forma koja je dosadila bogu i narodu. 

Presuda: Sedam sati materijala koji je mnogo puta viđen i ne donosi ništa novo.