Ne pišem baš o svakoj stvari koju pogledam jer se neretko dešava da mi se pre plače nego što mi se piše kad krene odjavna špica. Uglavnom nastupi ono čuveno pitanje – zašto, kad sam mogao da zamišljeno gledam kroz prozor u daljinu, bio bih zadovoljniji prizorom. Pošto je život kučka i vreme nam često otperlija na stvari koje nam se ne sviđaju, bio bi red da ih sve stavim na jednu gomilu i rešim se tereta jer ne zaslužuju samostalan tekst.
Eurovision Song Contest: The Story of Fire Saga
Koliko sam se radovao ostvarenju Vila Farela istim intezitetom je ubio ovo malo života željno jedne poštene kičerice pun gas.
Satirična komedija o Evroviziji je na kraju mnogo gora nego sama Evrovizija. Film koji prati islandski bend i nesrećan niz događaja u životu čoveka koji od detinjstva želi da pobedi na evropskom takmičenju, pored klasičnog rom-com narativa, pati od presuvog humora koji nijednom nije servirao dobru foru. Kad se na sve to doda vrlo ciničan ton filma, sa neopisivom željom da predstavi sve aktere kao da im fali jedan hromozom, dva sata su zaista bila jako bolna, jakooo bolna…
Presuda: Ni slučajno
Lovebirds
Romantična akciona komedija, o da jedna žanrovska miksalica, može dobro pasti na ranjeno filmsko srce, ako ne očekujete ama baš ništa i želite nešto neobavezno.
Lovebirds bi verovatno bio propast milenijuma da nije Ise Re i Kumaila Nindžanija koji su baš taj filmski par koji čitavu stvar podiže za lestvicu više. Emotivni duo koji je jednom nogom pred završetkom ljubavnog i zajedničkog života nesrećnim spletom okolnosti bivaju upleteni u ubistvo sa kojim nemaju ništa.
Put ih vodi do raznih veoma bizarnih i moram da priznam sa više nego pristojnim brojem komičnih elemenata.
Presuda: Ma što da ne
Perry Mason
Jako sam se obradovao što je Metju Rajs glavni lik u seriji o propalom detektivu Metjuu Periju koji od grobara valja garderobu za događaje i jurca starlete ne bi li ih fotkao u nezgodnom momentu.
Posle odgledanih osam epizoda (toliko sam dobio od HBO za recenziju) već negde oko pete imao sam utisak deja vua. Detektivska priča koja počinje jezivim ubistvom bebe je najklasičniji triler o problematičnom junaku i njegovoj raspaloj prošlosti (profesionalnoj i privatnoj) koja se prepliće sa slučajem koji mu je uvaljen.
Peri Mejson nije nužno loš, ali je ništa više od vrlo obične priče koja se na momente nepotrebno komplikuje i vrlo nejasno rasplinjuje na sve strane. Seriju na plećima nosi Metrju Ras koji je odličan u ulozi propalice sa previše neraščšćenih računa.
Presuda: Može, a i ne mora
SHIRLEY
Još jedan film kojem sam se jako radovao (uzalud), naročito jer je u pitanju priča o književnici Širli Džekson koju najveći broj ljudi zna po romanu “Ukleta kuća na brdu” (The Haunting of Hill House).
Odličan izbor glumaca i analiza jedne od poslednjih faza života Širli Džekson koja je postala agrofobičar i ozbiljan zavisnik od cigareta, na kraju balade osiona rediteljka Džozefina Deker priču o jednoj od najvažnijih autorki sredinom prošlog veka u oblasti misterije i horora pretvorila je u kreativno iživljavanje, pre svega iskazujući nesposobnost da bude dobar narator.
Umesto kopanje po tragediji života jedne umetnice, dobili smo feminističku viziju Dekerove koje je iskoristila da uvali Elizabet Mos (Širli Džekson) rečenicu: “Znaš da svi misle da sam veštica” i ispolji ličnu frustraciju, a ne frustraciju autorke.
Presuda: Tako vam Širli Džekson nemojte molim vas
The Great
Alternativna verzija priče o Katarini Velikoj u rukama producenata filma “The Favourite” za koji je Olivija Kolman osvojila Oskara, crpi ideje iz filma implementirajući ih u donekle poznatu priču o čuvenoj istoriskoj ličnosti.
“The Great” u svom satiričnom, eksplicitnom i nasilnom tonu na samom početku može da bude veoma interesantan uvid u poimanje života na ruskom dvoru, ali što serija više odmiče sve više gubi svoj “žuž”.
Negde posle četvrte epizode autori nikako da se odluče da li je u pitanju priča o odrastanju, satira, komedija, tragedija ili je u pitanju njihova cinična verzija istorije. I pored nekoliko odličnih momenata 10 epizoda na kraju ne padnu baš tako dobro kao na početku.
Presuda: Ne znam, nisam pametan
Love Life
“Love Life” je čak i odličan sve dok ne dođe do finala. Pred kraj odlazi u pomalo klišeiran niz događaja i kontradikciju karakterizacije, ali svejedno mislim da može da se dopadne onima koji vole serije koje se bave dejting životom, jer serija pravi lepu paralelu između svesti u ranim dvadesetim i početkom tridesetih godina.
“Love Life” prati Darbi od dolaska na fakultet, života sa cimerkom, preko prvih dejtova i potpuno sumanute ideje kako emotivni odnosi funkcionišu. Mora mnogo vode da proteče i mnogo loših izbora da se dogodi da bi Darbi shvati šta je njen glavni problem u emotivnoj kataklizmi koju iznova doživljava.
Fenomenalna epizoda koja nas vraća u detinjstvo i analiziria veoma traumatičan događaj u životu Darbi “Love Life” u neku ruku ne čini baš serijom koju treba preskočiti. Međutim, klimava naracija može da odbije veći deo publike, dok će se neki dobro zabaviti.
Presuda: Bili ste na lošem dejtu, ovo nije gore od toga
Homecoming (druga sezona)
U suštini ne postoji nijedan validan razlog za egzistiranje druge sezone Homecoming. Priča o reintegracionom centru za vojnike i metodi brisanja sećanja se ponavlja i u drugoj sezoni samo sa drugim likovima. Za razliku od prve nije ni približno zanimljiva, niti uzbudljiva.
Mada mora se odati prizanje Kajlu Patriku Alvarezu na apsolutno fantastičnoj režiji i kadrovima od kojih pamet staje. Sa druge strane priča je jedan veliki njah.
Presuda: Zaboraviti da se desilo