Napomena: 6 epizoda (od ukupno 9) prve sezone serije “Watchmen” dobijene su ljubaznošću televizije HBO pre zvanične premijere. “Watchmen” debitovaće 21. oktobra, a pre premijere želim nešto važno da vam kažem.
Posle šest sati disciplinovanog sedenja u udobnosti ugaone garniture dve stvari su mi prošle kroz glavu gledajući više od pola prve sezone “Watchmen” – “Handmaid’s Tale” i “Joker“. Serija Dejmona Lindelofa tehnički i žanrovski nema nikakve veze sa dva pomenuta naslova, ali “Watchmen” preispituje civilizaciju u alternativnom istorijskom toku, poput adaptacije romana Margaret Atvud, i pita se šta bi bilo kad bi bilo i kako bi bilo, i značajno suptilnije i gracioznije je kritikuje u odnosu na film o ozloglašenom anti heroju. Nikad nisam mislio da ću ovo napisati, ali eto i to je moralo da se desi, “Watchmen” je nešto najbolje što je moglo da se dogodi u adaptaciji stripskih priča i junaka jer ostavlja u prašini blokbastere, Avenžderse, Leteće mrave i sve ostale gluposti koji nemaju ni približnu scenarijsku, političku, a boga mi ni glumačku težinu kao “Watchmen”. Pošto sam taj teret skinuo sa duše da pređemo na stvar.
Serija “Watchmen” Dejmona Lindelofa (The Leftovers) će biti koska za one koji nemaju nikakvo predznanje o univerzumu koji su napravili Alan Mur i Dejv Gibons 1986. godine. Kreator je smestio radnju 30 godina nakon alternativnih istorijskih događaja u kojima su Nemci između dva svetska rata dozivali Afroamerikance u svoje redove jer je Berlin bio utočište za njih, u kojima je Amerika dobila rat u Vijetnamu i u kojima je Hladni rat metastazirao ka Trećem svetskom. Ruku na srce, narativ pravi svojevrsni raskid sa poznatom pričom, za neke, i formira novu priču koja je utemeljena u realnosti, ali se s vremena na vreme oslanja na bazu. S ovom mišlju na umu, zaboravite ono što želite od “Watchmen-a”, naročito ako ste fanovi filma, jer ovo nije ta priča.
Priznajem, bio sam generalna neznalica što se tiče “Watchmen” univerzuma i moralne težine koju nosi, ali Lindelof me je naterao da se vratim u đačku klupu i prelistam preskočeno gradivo kako bih se potpuno angažovao sa onim što mi je predstavljeno i vredelo je svake proklete sekunde. Ako vas prva epizoda inspiriše da uradite isto, bićete nagrađeni, što bi rekli, za sve pare.
Nakon krvoločnog događaja u Oklahomi u mestu Talsa 1921. godine, po istinitom istorijskom događaju, koji je nazvan najvećim rasističkim incidentom u američkoj istoriji, čitav vek kasnije u alternativnom univerzumu gradić se i dalje bori sa izraženom rasnom segregacijom. Odluka šerifa Džada Kraforda (Don Džonson) da se poreza oslobode žrtve događaja iz 1921. godine i njihove porodice formira grupu pod nazivom “Seventh Cavalry” koja nosi imitaciju Rošahove maske i likvidira policijske službenike, ali građane čija je familija bila deo nezahvalne istorije. Nacističko-fašistička skupina targetira Afroamerikance, naročito one koji imaju familijarnu vezu sa preživelima ili žrtvama iz 1921.
Kako bi se zaštitio identiet policajaca koji su ubijani u civilu zbog svog posla, svi čuvari reda nose žute maske, ali i bivši policijski službenici koji tehnički nisu zaposleni, ali rade na očuvanju stabilnosti. Među njima je i Anđela Ejbar (Redžina King) koja je po danu u ulozi majstora kuhinje, ali noću u svetu “Watchmen-a” (Nadzirača) ima adekvatnu transformaciju u skladu sa ulogom koju igra u zaštiti društva.
Rasna segregacija na stranu, serija nas upoznaje, naročito u kasnijim fazama o kojima ne smem da pričam jer mi je zabranjeno, o celokupnoj slici društva koja vrlo bizarno i vrlo raslojeno funkcioniše. Incident koji će se dogoditi u Oklahomi jedno veče posle sukoba policije i nacističke skupine je katalizator mnogo veće katastrofe.
Blago Dedi, pročitaj i ⇓
Tri nova filma koja treba da pogledate
Ovog puta modernizovana verzija koja se ne bavi Hladnim ratom, već aktuelnim problemima na momente referncira doktora Menhetna i dnevnik koji je Roršah ostavio pre nego što je ubijen u originalnoj priči. Ali, kao i prethodni rad Lindelofa, The Leftovers, i ovaj je narativno poprilično zahtevan, kompleksan i na momente zahteva da se ozbiljno angažujete sa perpleksnom mitologijom priče. Glumatanje heroja je zabranjeno i “Watchmen” je sve samo ne banalizacija, već dramatizacija svakodnevice.
“Watchmen” posle dve epizode se udaljava od večite polarizacije između ljudi i upotrebljava elemente misterije, naučne-fantastike i trilera. I evo obrta, ako očekujete da serija bude u stilu filma to se neće desiti. Čitajući komentare na YouTube ispod trejlera primetio sam da je najveći broj žalbi upućen kako serija uopšte nema vajb filma i stripa. Pa, serija “Watchmen” je smeštena 30 godina posle događaja koji su ljudima poznati i bavi se potpuno drugačijim stvarima.
Naime, serija je više slagalica i to poprilično komplikovana i neobična, nego što je linerana putanja u kojem dobro pobeđuje zlo ili šta god bila tema svih ostalih filmskih adaptacija stripova iz Marvelovog kazana. Putovanje kroz vreme, prostor, trodimenzionalni portali, kloniranje, masovna manipulacija, menjanje toka istorije i moralna packa je esencija novog “Watchmen-a”. Na kraju krajeva Lindelof je kreator serije “The Leftovers” zbog koje su ljudi lupali glavom o zid zbog narativnih apstraktnih komplikacija.
Pored genijalne glumačke ekipe, priče, scenarija, najveća zvezda serije je muzička i audio podloga. Jedina šteta je što je serija namenjena vrlo uskoj grupi ljudi koji imaju strast prema univerzumu Alana Mura i Dejvida Gibonsa, ali to ne znači da neće potencijalno privući i ostale. I ubi me znatiželja šta će da se dogodi u poslednje tri epizode, a vala za to ima da se načekam sad.
Zamislite ovako – ako je savremeni život Veliki brat u kojem nas neko stalno posmatra i kroji sudbinu jer smo skoro svi na društvenim mrežama i verovatno znaju koje gaće trenutno nosimo, a ne samo kako izgledamo na slikama i šta pišemo u statusima, onda je “Watchmen” lestvica više u kojem smo samo koleteralna šteta i instrument za nečiju suludu ideju o utopiji i svetu koje ne treba da se dogodi.