Između želje za roditeljstvom i sebične roditeljske želje je tanka linija. Deca odrastaju u sistemu u kojem se stalno od njih nešto očekuje – da se prilagode, da budu drugačija, da budu bolja, da budu svoja, da odskaču od proseka. Retko su vođena ličnim instinktom da se distanciraju od drugih, a najčešće su oblikovana od strane zajednice i stroge želje biološkog roditelja da budu nešto što i ne znaju da ne žele da budu. Serija “The Umbrella Academy” striming servisa Netflix negde na putu da oživi narativni duh televizijskog kolege “The Haunting of Hill House” i gigantske popularnosti stripskih adaptacija hoda na ivici provalije. Nadžanrovsko poigravanje i blendanje akcije, drame, komedije, naučne-fantastike i porodične tragedije u velikom mikseru s vremena na vreme je jako zbunjuje, jer kao i glavni junaci – serija nije upotpunosti sigurna u sopstveni identitet. Ali, kriza identiteta nije nužno, barem u ovom slučaju, loša stvar, već dobar signal o čemu kreatori mogu da razmišljaju kad i ako dobiju zeleno svetlo za nastavak. 

Televizijska adaptacija stripskog serijala “The Umbrella Academy” Džerarda Veja i Gabrijela Baa negde je slična, ali u mnogo čemu drugačija od priče koja je ilustrovana na papiru. Dok se stripska verzija odigrava u paralelnoj realnosti u kojoj Džon Kenedi nije ubijen, igrana verzija je više fokusirana na moderno doba sa neizbežnim problemima milenijalaca. Kreatori serije Stiv Blekmen (Legion, Altered Carbon, Fargo, Bones) i Džeremijem Slejterom (The Exorcist, Death Note) vidno inspirisani serijom kolege Majka Flenengena “The Hounting of Hill House” pokazali su ogromnu želju da svakom od likova daju pozadinsku priču i karakterni oblik u sadašnjosti koji će opravdati posledice iz najranijeg detinjstva. 

Foto: Netflix

Sve počinje misterijom jer 1. oktobra 1989. godine 43 žene iz raznih delova sveta su se porodile, a da pre toga nisu ni znale da su trudne. Neobičan fenomen je namirisao ekscentrični milijarder Redžinald Hargrives uveren da su novorođenčad čudo prirode sa natprirodnim moćima. Nije uspeo da otkupi svu decu, ali je sedmoro nesnađenih majki prodalo svoje mališane čoveku sa cilindrom u Dikensovskom odelu po razumnoj ceni – ako se život može izmeriti novčanicama. 

Staratelj koji se nije ni potrudio da da imena deci koju je usvojio, već ih je etiketirao brojevima (svako dete nosi ime broja od jedan do sedam) je daleko od brižne očinske figure. Čvrsta patrijarhalna i stroga glava doma je sa jasnim ciljem okupila decu – kako bi izvukao njihov potencijal i koristio njihove sposobnosti zarad većeg dobra.

Svako dete je talentovano na svoj načinjedno može da prizove višedimenzionalno stvorenje koje eliminiše sve što se nađe na njegovom putu, drugo uz pomoć jedne rečenice može da nagovori bilo koga na bilo šta, treće je jače od snagatora u crkusu, četvrto može da putuje kroz prostor i vreme, peto je ekspert za noževe i kriminogene strukture ličnosti, šesto može da komunicira sa ljudima koji više nisu među živima i sedmo ne može ništa osim da gleda kako ga otac ostavlja po strani jer je greška koja je srećnim okolnostima dospela pod njegov krov. 

Foto: Netflix

Nakon nesreće zbog koje je jedno dete poginulo, a drugo nestalo nakon igrarije sa vremenskom distorzijom, ostatak družine je napustilo oca i nastavilo sa svojim životima. Neko na Mesecu, neko kao uspešna holivudska glumica, a neko kao teški zavisnik od narkotika koji se vuče od institucije do institucije. 

Smrt čoveka koji im je vedrio i oblačio detinjstvo posle 13 godina će ponovo okupiti ljude koji su odavno odustali od očeve želje da promene svet. Većinom nesrećni, usamljeni, emotivno razoreni žele da se opelo što pre završi. Ali, neobična smrt oca, povratak brata koji je preko 30 godina proveo budućnosti i tvrdi da će svet biti uništen u narednoj nedelji udaljene članove mic po mic okuplja kako bi ušli u trag potencijalnoj katastrofi i očevoj suludoj želji od koje su pobegli. 

Foto: Netflix

“The Umrella Academy” pored nekoliko misterija koje kolaju kroz 10 epizoda, budno oko posmatrača navodi ka sudbinama sedmočlane porodice. U narativnom pomeranju prošlost-sadašnjost, otkrivaju se razlozi zašto se porodica raspala, ko je iskoristio dom pod kojim je živeo da bi sebi obezbedio za budućnost i ko je bio koleteralna šteta života koji prvenstveno nije ni želeo. 

Netflix-ov mutant odlično koristi muziku kao vid audio-vizuelne naracije, pa tako drugu epizodu otvara epska numera Woodkida “Run Boy Run”, pesma “Don’t Stop Me Now” Queen-a prati eksplozivnu akcionu scenu, a melanholične momente prekriva Paloma Fejt obradom pesme INXS “Never Tear Us Apart”. Raj za oči obezbedile su blokbasterske produkcijske vrednosti koju seriju čine blagotvornom za gledanje. 

Foto: Netflix

Možda je kičma serije super-herojska, ali njegovi propratni elementi je čine onim što jeste. Komični dijalozi, dramska razrada likova, naučno-fantastična priča i misterija je čine interesantnom i intrigantnom mešavinom. Nažalost, često žanrovsko brljanje može da bude odbojno jer koliko god da ima ozbiljnih narativnih tačaka, komičan element negira ozbiljnost koju želi povremeno da postigne. 

Problematičan tempo i manjak materijala koji se neopravdano rasteže na 10 epizoda, koji je realno trebalo da bude spakovan u 5-6 epizoda uz adekvatno scenarijsko šmirglanje, kao i pojedini likovi koji su ostali nerazrađeni do samog kraja uz mašenje poente, mogu da bockaju oko. Ali, kad i ako se investirate sa harizmatičnim likovima i glumcima koji su evidentno uživali u pravljenju serije lako ćete preskočiti duboke bare. 

“The Umbrella Academy” je posle “Russian Doll” najbolje što se desilo od novog materijala u februaru.  

PRESUDA
Mešavina svega i svačega, i srećom nije bućkuriš.
80 %