Početkom godine hajp (moderan naziv za medijsku dramu) oko “Altered Carbona” je ubio boga u običnim smrtnicima. Milonski budžeti, avioni, kamioni, čuda, ludila, zasnovano na istoimenom sajber pank romanu Ričarda Morgana, najave i na kraju – što bi rekao naš narod – PRC! Netflix se ne oglašava povodom druge sezone jer je prva koštala kao svetog Petra kajgana, kritičari ni tu ni tamo po reakcijama, serija ima publiku, ali ne dovoljno veliku da bi Netflix bio tako široke ruke da se ponovo isprsi za osrednji komercijalni uspeh. Ustalom, znate šta se desilo sa “Sense8” (mnogo košta, malo publike – serija ugašena). Sačekao sam da prođe ludilo oko serije, da se vetar smiri i da na miru odsedim 10 epizoda sa Takeši Kovačom jer ne volim hajp i uvek se razočaram.
“Altered Carbon” ja distopijska / noar / sajber punk / triler / misterija / drama sa neonskim osvetljenjem. Ili možda bolji opis je nadžanr.
Serija je tendeciozno napravljena da se isključivo gleda i nikako drugačije na ogromnom televizoru u Ultra HD (4K) varijanti – kako bog zapoveda. Bez dileme jedna od najbolje snimljenih i kadriranih serija na televiziji i striming servisima. Kao šlag na torti je upeglana, zategnuta akciona koreografija sa odličnom scenografijom i kostimima. Jasno je kao dan da se nije štedelo. Ali, šta ostaje kad padnu maske ili kako reče neki trubo-folker jer vizuelna ekstravaganca je jedno, a dramaturgija, narativ i scenario je neka druga priča.
“Altered Carbon” nam je obezbedio najbolju sobu sa pogledom na distopijsku budućnost. Ljudi više nemaju problema sa zubima, upalama bešike, prehladama jer je besmrtnost u neku ruku zgaranotovana, naravno, u zavisnosti koliko novca imate na bankovnom računu.
Naime, na poslednjem kičmenom pršljenu je smešten ceo vaš život – svest, podsvest i sećanja. Telo je samo spoj kože, kostiju, organa i mesa koje je privremeno stanište. Jednog dana možete biti u jednom telu, sledećeg u drugom. Da biste sebi obezbedili srećan i besmrtan život važno je da se ne ošteti mesto na kojem se čuva ceo vaš život. Oni bogatiji mogu da zakupe neku vrstu servera i da tamo upload-uju svoj život u slučaju da neko baš zapuca tamo gde ne treba.
Takeši Kovač ozloglašeni plaćeni ubica i politički operativac budi se nakon što je 300 godina proveo u mraku. Naime, Kovač je likvidiran i ovog puta je dignut iz mrtvih u novom telu (nabildovanom do bola) i ima dve opcije. Provešće ostatak svog bednog života u zatvoru zbog svojih nedela ili će rešiti ubistvo najbogatijeg čoveka na planeti koji ne zna ko ga je ubio.
Svaki sledeći detalj priče je spojler i neću ništa više otkrivati jer sam siguran da će biti onih kojima će se “Altered Carbon” mnogo dopasti.
Netflix-ova finasijska pijavica ima solidno konstruisan narativ koji dovoljno intrigantan da nastavite da gledate. Doduše da bi postalo zaista interesantno ima da se načekate. Tačnije, šest epizoda. Druga polovina sezone je mnogo kompaktnija i dinamičnija nego prva polovina koja ima svojih puž momenata i nepotrebne filozofije o smislu života. To je lepo uradio Blade Runner i ne trudite se da budete nešto što nikad nećete biti.
Drugi problem je centralni lik koji je hodajući kliše. Mnogo opasan dasa, ali problematična prošlost, suza u oku, droga u jednoj ruci, pištolj u drugoj. Kad se u kolo sa njim uhvati Kristin Ortega policajka koja je osmišljena sa namerom da bude zeznuta, a samo je iritantna, bacanje verbalnih bombi između Kovača i nje više puta će se završiti prevrtanjem očima nego smeuljenjem i navijanjem za jedno ili drugo.
Narativni princip kompleksnosti i paralelnih vremenskih linija je ofucana fora i ne donosi ništa novo, a kad se na sve to doda i generalna radnja Altered Carbon-a rezultat je meeh. Nije loše, nije uopšte loše. Solidno, fino – u suštini meh.
“Altered Carbon” nije pegla na paru. Nema fensi opcije za osetljiv materijal. On je stara dobra pegla koja se muči da radi na dvojci.
Pročitaj i: