U domaćoj muzičkoj diskografiji tekstopisci se često pitaju kuda idu određeni tipovi ljudi. Novi Fosili znaju da dobre devojke idu raj, a da loše idu kuda god požele, Ceca se pita – kuda idu ostavljene devojke, a Lukas, ovo je stvarno iznenađenje, kuda idu ljudi kao on. Odgovor mogu da dobiju od kreatora i reditelja serije “The Good Place” Majkla Šura. Lukas ide na “loše mesto”, bojim se i Ceca, a Fosili su tehnički već odgovorili na dilemu. OK, pošto smo utvrdili gradivo iz jugoslovenskog pop-folk treša da pređemo na stvar.
Elenor Šelstrop (Kristen Bel) bivša prodavačica magle, Makijavelista i egoista sedi u pastelno obojenoj kancelariji sa Majklom – arhitektom. Majkl je zapravo bog i njegova dužnost je da objasni Elenor da je svojim radom na našoj planeti zaslužila mesto na Dobrom mestu. S tim što je problem jasan. Elenor je greškom upala tehnički u raj jer ju je arhitekta pobrkao sa drugom osobom, ali on to još uvek ne zna. Svaki čovek na planeti sakuplja poene, nešto slično poenima u RPG video igrama. Ukoliko sakupi adekvatan broj poena i učini dovoljan broj dobrih dela posle smrti odolazi na večni počinak na Dobro mesto.
Dobro mesto je plastificirana, upeglana reklama za deterdžent. Nešto kao san američke domaćice iz 60-ih. Raj više podseća na američku sterilnu suburbiju nego na romantičarsku sliku raja u kojem na baršunastim oblacima leže debeljuce koje sviraju harfe.
Elenor koja ne može da veruje koliko ima sreće u životu upoznaje Dženet – ženu koju može da pozove svakog časa i da je pita bilo šta, i srodnu dušu Čidija. Na Dobrom mestu dobijete sve ono što možda niste imali na planeti Zemlji.
Naša junakinja dobija kuću u naselju dobrica i živi odmah pored iritantno prefinjene Tahani koja živi u vili. Scenska psihodelija dobija novi bizaran nivo kad neko od stanovnika provali da je Elenor greškom dospela na Dobro mesto, ali Elenor ne bi da se prži u loncu na Lošem mestu.
Reditelj Majkl Šur je jedan od ljudi koji je radio na kultnoj seriji “Black Mirror”. Nije ni čudo što je njegova autorska serija dobila pažnju masovne publike. Neobičan koncept koji podseća na spoj Očajnih domaćica i Lost-a rezultira genijalnom prenaglašenom glumom, britkim humorom i sa stotinu obrta u priči. Taman kad pomislite da više ne može ništa da se iskomplikuje Šur izbaci još jedan kec iz rukava.
“The Good Place” je kratak i jasan. Epizode traju dvadesetak minuta i svaka će vas terati da pogledate sledeću.
Međutim, serija teško da će se svima dopasti. Prenaglašena estetika, gluma, a naročito humor koji se uglavnom oslanja na modernu pop kulturu može da odbije publiku jer će joj se koncept učiniti dalekim i nezabavnim. Oni koji pronađu dobro mesto u Dobrom mestu mogu zapaziti čak i filozofske ideje o dobroti (ako ona uopšte postoji ili smo naterani da budemo dobri) lošim postupcima i šta zaista znači ona čuvena Makijavelijeva – cilj opravdava sredstvo.
Neki se možda zapitaju – da li je Dobro mesto stvarno tako dobro kao što izgleda?
Pročitaj i:
Super Dark Times. Film o tinejdžerskim vlažnim snovima i ubistvu