Serija “Stjuardesa” (The Flight Attendant): Fantastičan spoj komedije, trilera i tragedije

Napomena: Za potrebe recenzije WarnerMax omogućio je skrining cele sezone (8 epizoda) mini-serije. 

Kesi Boden je po profesiji stujardesa, privatno je alkoholičarka, antiteza monogamiji i težnja istoj, sa traumom iz detinjstva koja ju je definisala kao zrelu ženu. Iako pod konceptom zrelosti teško da se može svrstati neobuzdani duh, Kesi uživa u svom životu koji se živi od danas do sutra. Nogom mahnito gura pod tepih ono što je na podsvesnom nivou tišti, ali nema tog problema koji ne može da reši nekoliko čaša votke sa ledom. Osim jednog – iskasapljeno telo muškarca kojeg je upoznala na letu u Bangkok. 

Cunami anksioznosti i panike koji joj ne da mira ni sekunde preti da joj uništi i ono malo zdrave pameti nakon što se jednog prokletog jutra na Tajlandu probudila pored mrtvaca. Umesto – “Dobro jutro, policijska stanica? Neko mi je zaklao seks kombnaciju”, Kesi panično kopa po uznemirenom umu ne bi li se setila šta se desilo između desete i jedaneste čaše alkoholnog pića, uklanjajući dokaze u hotelskoj sobi i hvatajući šturu. Ipak, mrtvo telo je neće juriti do Njujorka. Telo neće, ali neko hoće.

U anksioznoj atmosferi mini-serije “Stjuardesa” ne čuči psihološki triler, iako se ovaj žanrvoski element vešto provlači cepanjem svesti glavne akterke koja tokom čitave sezone vodi razgovore sa Aleksom Sokolovim (ubijenim muškarcem), već specifična vrsta misterije i crne komedije. Misteriozni element serije je oblikovan pitanjem – ko je imao koristi od ubistva Sokolova i uvaljivanja vrućeg krompira stjuardesi, a crna komedija je usmerena na nepodnošljivu paniku Kesi Boden. Njene odluke su krajnje problematične i u potpunom odsustvu racionalnog rasuđivanja uvaljuje se u sve veće i veće probleme. Na kraju krajeva, Marfijev zakon i loše odluke su srž mini-serije.

“Stjuardesa” u žanrovskom plivanju – komedija, triler, misterija, je slična svoj televizijskom pandanu “Dead To Me“. U obe serije glavne akterke prolaze kroz teška mentalna stanja, s tim što Kejli Kuoko (Big Bang Theory) kao Kesi je mastralna u glumačkoj akrobatici. Koliko je ona u panici, toliko će biti i oni koji je gledaju, sa dozom besa što radi stvari koje ne treba. 

Blago Dedi, pročitaj i ⇓

Serija “I Hate Suzie”: Provokativna do koske

Za razliku od “Dead To Me”, “Stjuardesa” je mnogo bolje scenarijski napisana serija, sa veoma brzom razmenom opaski i dijaloga i neverovatnom brzinom toka naracije. Serija od osam epizoda se gleda u cugu jer nijednog trena ne usporava, pa čak i kad upada u druge narative – koleginice stujardese koja je umešana u mutne poslove, traumatična prošlost glavne junakinje i njen odnos sa bratom. 

Hičkokovski omaž u režiserskm odlukama, sa fenomenalnom psihodeličnom uvodnom špicom, daju seriji magičan prah zabave. Nijednog trena priča sebe ne shvata ozbiljno, bez namere da se predstavi pretenciozno važno ili društveno odgovorno. U pitanju je klasična preuveličana televizijska zabava koja ne preza da pravi haos iz minuta u minut. 

Mini-serija je kao izlazak u grad sa namerom da se ušikate i pravite haos. (pre kovida-19, sad sedite kući i ćekajte ovo da prođe). Iako se jutrom smejemo sa nelagodom zbog crnih rupa, smeh u glumi i liku Kejli Kuoko počiva na tragediji. Smešno je jer je jako neprijatno.